Загреб – Хрватску чека врло тешка 2014. година, оцењују хрватски економисти и истичу да је „вода дошла до грла“ и да, када та земља није могла сама да начини резове у јавним финансијама, онда је то боље учинити уз помоћ Међународног монетарног фонда (ММФ).
Економиста Дамир Новотни тврди да је заблуда да ће ММФ бити јефтинији извор новца и кредита за Хрватску.
ММФ се искључиво бави спољном ликвидношћу земље, а новац који ће дати помоћи ће девизним резервама и ликвидности, те евентуално проблемима с отплатом спољног дуга, казао је Новотни за Слободну Далмацију.
„Међутим, ми нећемо, како се говори, заменити наше скупе кредите јефтинијим задужењем код ММФ-а од два, два и по одсто“, истакао је Новотни, коментаришући изјаву министра финансија Славка Линића да није искључено да ће хрватска влада морати да се одлучи за опцију ММФ-а, имајући у виду прогнозе за наредну годину.
Да година која је пред Хрватском није лака, сведочи и податак о 44 милијарде куна колико ће догодине тежити буџетски дефицит и сва задужења која долазе на наплату по рачуницама аналитичара.
Према проценама Европске комисије, у 2014. години ће Хрватска са садашњег буџетског дефицита од 5,4 одсто бруто-домаћег производа (БДП) скочити на 6,5 одсто БДП-а.
Процедура обуздавања прекомерног дефицита у ЕУ-у се покреће за земље којима дефицит „прешиша“ три одсто.
„ММФ, све и да дође, неће министру финансија изручити на сто 44 милијарде куна по два одсто камате. Ипак, може утицати на цену задуживања“, објаснио је Здеслав Шантић, главни економиста Сплитске банке.
Он је указао да ће задуживање и даље бити скупо, но предности аранжмана с ММФ-ом су те што ће Хрватска средити јавне финансије, добити техничку помоћ и ограничена средства која може користити ако има проблем с девизом ликвидношћу.
„Тај проблем немамо, нити би га требали имати, а све то, и наше поштовање договореног с ММФ-ом ипак треба да донесе позитиван ефекат и за цену задуживања која би се могла смањити“, навео је Шантић, а пренео је СЕЕбиз.
Шантић је напоменуо да се у Хрватској од 2008. говори да треба звати ММФ и да је и тада, како је истакао, био за то јер су домаћи реформски капацитети скромни, а једину фискалну консолидацију и уштеде Хрватска је остварила уз асистенцију ММФ-а с којим је имала аранжмане.
„Говорили смо да можемо сами и сад видимо колико нас то кошта, колико нам је нарастао јавни дуг који ће врло брзо прескочити 60 одсто БДП-а и колико су нам порасле камате. Треба видети како ће функционисати процедура прекомерног дефицита, али ни она не искључује могућност позива ММФ-у“, упозорио је Шантић.
Он је додао да треба видети какве ће ефекте почетком идуће године дати повећање међустопе ПДВ-а с 10 на 13 одсто, смањење пензија по посебним прописима, те хоће ли бити привредног раста који ће поправити буџетске.
„Не буде ли тога, не смемо одбацити опцију ММФ-а, премда је то тешко политичко питање“, закључио је Шантић.
Танјуг
