Лоша поука косовских избора је да су спремни на све. Добра, да тако нешто нигдар не бу дуго потрајало
Машинке и избори: Припадници Еулекса обезбеђују гласање испред Природно-математичког факултета
(Гласачко место у Косовској Митровици у недељу, фото АФП)
Занимљивости: У Звечану нестали спискови, понавља се први круг. „Верујемо да је било манипулација са гласовима у корист кандидата Грађанске иницијативе Српска и да су бирачки спискови сакривени како би се сакрили трагови“, рекао је неименовани извор из ЦИК за приштински лист Коха Диторе. Вест пренео Фонет. Да ли знате због чега ова српска новинска агенција позива албанске изворе? Да ли знате због чега Бета и Тањуг (мало мање) упадљиво не преносе вести с Косова а у вез са изборима и уопште активностима ГИ „Српска“?
Зато што су извештачи запослени у можда-непостојећој Канцеларији на КиМ која је и Канцеларија (иако не постоји) и министарство без портфеља. Зато што им је посао да с тог места плаше колеге, спречавају информације да дођу до крајњег корисника – јавности, и зато што неко није био блесав да ризикује и препусти ствар случају, да се ствар спомоћу медија измакне контроли и да се чује оно које не би смело да се замисли. А у вези с изборима, несрећним.
Умерено, више не иде
Све до прекјуче, 18. 11, Пантићев, то јест Вулинов, то јест противкандидат државе, Оливер Ивановић, давао је више него умерене изјаве, па је чак и порицао оно о чему су „сви“ знали – то јест знали су Митровчани, жртве ове сумануте кампање која слути суноврат њених креатора не само на Косову, све и да победе уз помоћ силе и крађе.
Наиме, Тањуг је пренео изјаве Ивановића где овај говори како Србија само још авионе није послала на Косово не би ли подржала свог кандидата Пантића. До тада се клонио таквих изјава, чак и порицао присуство онолике жандармерије на Северу. Смиривао страсти, што се каже, или очекивао нормалнији исход.
Чудно, и остаје без одговора: Како се може очекивати нормалан исход тамо где људе зову телефоном, уз поздраве и питања о здрављу и деци препоручују да иду и заокруже „нашег Крсту“? Никако, али је ваљда требало чекати да ствар преврши сваку меру.
Оливер Ивановић гласа у недељу
Србија више нема шта да тражи на Косову
ГИ Српска, с Крстом на челу, тј на крају колоне, оптужује Ивановића да договара коалицију с албанским странкама како би победио у другом кругу. Ивановић одговара да би радије са Србима, макар и са Крстом, само под условом да с њим не разговара него – искључиво с Вучићем. Шта вам овде боде очи?
Ивановић може да се договори с Албанцима. Али не може да прави коалицију с Пантићем којег неће да види. За оне слободнијих схватања, а таквих је све више, мањи је проблем да Ивановић прави коалицију с Албанцима и буде градоначелник у свом граду него да тај град препусти једној особи за коју многи мисле да је неспособна и криминогена марионета.
Уосталом, показало се. Ова надреална кампања коју је, напокон, почео да коментарише и Ивановић (који, уколико намерава да буде представник својих грађана, не би требало да пориче оно што сви они виде голим очима и доживљавају на својој кожи – а доживео је и он), показала је, дакле, да Србија више нема шта да тражи на Косову. Бар не ова Србија.
И још нешто је показала та кампања – због чега би сви требало да погледамо у правцу севера, не бивше јужне српске покрајине него у правцу Војводине. Када тамо буду расписани избори, а поучени искуством Врбаса, шта може да се очекује? Мирна кампања? Фер избори? Или можда насиље?
Крстимир Пантић гласа у недељу
Манијаци, издајници и они који нису са њима
Насиље је, да се разумемо, и када вас неко зове телефоном и пита за здравље уз поздрав: „видимо се на гласању“. Насиље је у малим местима када вас зове директор предузећа и насиље је када свако зна где станујете, у коју вам школу иду деца и ко је доктор вашим старим родитељима. Све је то насиље јер је застрашивање и јер је уцена. Губиташи, што би рекли Војвођани, тако замишљају власт, потпуну, необориву, диктаторску.
Лоша поука косовских избора је да су спремни на све. Добра, да тако нешто нигдар не бу дуго потрајало.
Зато је мање зло да Оливер Ивановић и направи коалицију с Албанцима. Издајник па издајник, верујем да та етикета више не може да уплаши ни оног Крсту, али боље способан „издајник“ него лажни патриота за чију је победу требало довести више жандара него становника у један град. Издајник, у реду ствар, али боље паметан издајник који се не слика са лицима с потерница и не хвали познанствима с криминалцима. Издајник, па шта? После свега, ама баш ништа јер у овој причи постоји само једна подела: на манијаке, који су узгред и издајници јер иду силом против народа свог, и на оне који нису с њима.
Александар Вулин, обилази биралишта у недељу
Није споран Бриселски споразум, или смо необавештени?
Проћи ће и ово чудо, и за некога ко је ратовао ’99, па био у СПС, па био на терену са Човићем, па био упознат са сваким кораком стварања СЛС на Југу – брука је да се хвата с овим аматерима. Ако и победе, нек владају сами. Неће дуго на северу, ни јужне српске покрајине ни оном другом северу који називамо северном јужном покрајином. Или ће својим трупама оне, избрукане жандармерије умарширати, победнички, равно у Београд.
Заправо нема потеза који би ове људе могао да извади, после свега што су направили на Косову. Да не буде неспоразума, није споран ни Бриселски споразум. Он (макар нам није обзнањено) не укључује жандармерију РС у овај аранжман. Ни претње, ни хистерију да пошто пото победи кандидат СНС и то такав кандидат каквог је и у литератури ретко могуће срести.
Или смо опет необавештени. Ако је и то ставка споразума, повлачим све горенаписано.
Ана Радмиловић (Балкан Магазин)
