Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, оценио је, у изјави датој агенцији БЕТА, да иако митинг у Новом Саду није имао ону масовност и енергију какву су организатори очекивали, ипак је показао да се расположење мења у правцу слабљења покрајинске власти. Према речима уредника НСПМ-а, декларација о заштити права Војводине, с обзиром на тренутак и начин на који је лансирана, изазива сумњу да је изнета ради додатног притиска на београдску власт са циљем да попусти поводом Косова.
АСИСТИРАЊЕ РАЗАРАЊУ СРБИЈЕ
Изузев када се ради о злобним опаскама о енергетском набоју и масовности новосадског протеста – који је неоспорно био највећи и најзначајнији после 2000. године – Вукадиновићеве речи су, иако закаснеле, у суштини тачне. Логично је упитати се шта то значи? И откуд то да је Вукадиновић одједном објективног почео да говори о понашању макар дела ДС-а?
Познато је да је да је поменути аналитичар близак ДС-у, односно да има задатак да иступа као „маркетиншки патри(ј)ота“, те да са тих позиција – збуњујући неупућене и додатно „хипнотишући“ већ залуђене – критикује оне који нису по вољи жутих. Друга страна тог посла је софистицирано величање потеза и планова врха ДС-а, који су му посебно битни, док ради „објективности“ НСПМ двојац понекада критикује оно што му, вероватно, жути допусте као мање битно. (О синхронизованим притисцима на Србију, делима Ђиласа и Пајтића у том контексту, те пратећој улози Вукадиновића – видети изванредан текст Николе Врзића, „Пролеће њиховог незадовољства“, објављен у најновијем броју недељника „Печат“).
Није тајна ни то да су пре неколико година Вукадиновић и Антонић, по свему судећи, симулирали „отпор“ доношењу Статута Војводине, којим је она добила предимензионирану аутономију донекле налик оној из 1974. године. Уредници НСПМ-а успели су да се представе као носиоци „антиаутономашке акције“, да би затим њу саботирали и на крају чак посредно подржали површно измењени Статут.
ОДБАЦИВАЊЕ БАЛАСТА
Полазећи од свега тога, на први поглед је необично што Вукадиновић напрасно – макар и уз неизбежне узгредне жаоке на рачун организатора митинга – износи и тачне оцене о Пајтићевим намерама, и то тако нешто још чини преко БЕТЕ, која је, колико знам, блиска врху ДС-а. Но, када се мало боље размисли, одговор се сам намеће. Ствар је проста: увидевши да Пајтићев брод убрзано тоне, његов саборац Драган Ђилас се од њега ограђује! Боса војвођанских жутих сепаратиста Београдска централа се спрема да по потреби пусти низ воду. Сада ствара основ да то учини ако се његове позиције још додатно погоршају.
Да не буде забуне – да то и директно поновим – то Ђилас не чини због неслагања са оним што Пајтић ради. Градоначелнику Београда је до јединства Србије и њеног територијалног интегритета стало таман колико и Пајтићу, односно Чанку. А то значи, до свега тога је свима њима стало таман колико и Тачију до целовитости Србије или просечном Србину до „лањског снега“. Међутим, поменути рушиоци Србије увидели су неминовни епилог процеса који је у Војводини отпочео пошто је Пајтић, у координацији са спољним непријатељима Србије, покушао да доведе до ескалације сецесионистичке политике у нашој северној покрајини.
ЖУТА „СОЛИДАРНОСТ“
Народ је устао и новосадским жутим аутономашима нема спаса. Судећи по Пајтићевој ароганцији – рачунајући на подршку страних фактора који не воде само по питању Косова специјални рат против Србије – он то још није схватио. Неко време ће се, ослањајући се резултате прошлих избора и покушавајући да занемари да они више немају легитимитет, још копрцати. Но, тако само купује време и ништа више од тога. Пајтић је готов!
У складу са тиме што је неминовно, Вукадиновић изгледа реализује свој део посла, тј. у име београдског дела жуте олигархије а у циљу његовог спашавања, почиње процес у који ће се, делујући са већ припремљени позиција, у неком тренутку укључити и Ђилас. Изгледа да је већ, без обзира на декларативну подршку, отпочело дискретно дистанцирања ДС-а од Пајтића. Тако је то у редовима жутих барона. Нису они заједно што се међусобно уважавају или воле, а недај Боже јер их спајају некаква начела (немају они баш никаква убеђења), већ су се ухватили руку под руку да би пљачкали и распродавали Србију.
У таквом миљеу нема солидарности која постоји и код обичних мафијаша. Организовани политички криминалци су у моралном погледу на знатно нижем нивоу од њих. То је добро јер ће у својој завршној фази Србији нанети мању штету од оне коју би могли, да су спремнији да се боре по принципу „сви за једног“. Овако, Србија ће се, срећом, пре опоравити од дугогодишње епидемије „жутице“. Неизбежни одлазак Пајтића значајан је допринос томе, а, пре или касније, на ред ће доћи и тајкун Ђилас. Никакве вратоломије жуте централе и њених аналитичара, те синхронизовано деловање са Приштином, то неће моћи да спрече!
Видовдан
