– Још у изјавама од пре годину и више дана, видело се да ће серија Радоша Бајића донети нови талас (нео) комунистичке пропаганде, али оволико карикирање нико није очекивао – каже Милослав Самарџић.
Аутор бројних књига о генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и четничком покрету Милослав Самарџић каже у ауторском тексту за наш портал да је серија “ Равна гора „, коју је у недељу гледало два милиона и 270.000 гледалаца, урађена пристрасно, да велича комунисте, а блати равногорце, као и да има историјских неистина.
– Још у изјавама протагониста пре годину и више дана, видело се да ће серија „Равна гора“ Радоша Бајића донети нови талас (нео) комунистичке пропаганде, али оволико карикарање вероватно нико није очекивао. У првој епизоди не само што нема помена Равне горе, Драже и четника, него је у последњем кадру, ни мање ни више, него Лењинова слика, уз неумерено величање комуниста. Слика вође бољшевика уједно је и последњи кадар у јединој акционој сцени: док падају бомбе на Београд 6. априла 1941, комуниста трчи кроз експлозије да би спасао штиглића!
Он је радник, али интелектуалац, а по манирима, што се каже, господин човек. Кад је приказан у стану, камера се задржала на књигама из његове личне библиотеке. Нема их мало, а обимне су! Није му промакао штиглић, који је сломио крило, ударивши у прозор. Комуниста је, наравно, хуманиста. Узима птицу, прави јој кутију, храни је и чува. А сутрадан ујутру је носи у фабрику, са све кутијом, ваљда да се не би осећала одбаченом, шта ли … Тад почиње бомбардовање Београда, а комуниста из склоништа трчи до штиглића, не обазирући се на претње и псовке свог старијег друга. Да, и тај је комуниста, и то задужен да се стара о безбедности овог првог. Хоће се рећи: јака је то организација, није шала! Уз птицу, комуниста спасава и брошуру с поменутом Лењиновом сликом на насловј страни – пише Самарџић.
* А какви су четници? Укратко: ужас!
– Командир карауле у Сипска каналу на Дунаву, пред зору 6. априла, банчи у кафани, уз музику и две певаљке. Долази војник на бициклу и обавештава га да су на Дунаву уочени сумњиви чамци, преносећи поруку дежурног официра да одмах дође. Командир је видно пијан, аи прејео се, стално подригује. Одовуд га зове дужност, а отуд певаљке! Он је, као, у дилеми ком ће се приволети царству, али гледаоци нису, јер је сугестија очигледна. Командир каже официру да иде, сад ће он, само што неће, па одлази међу певаљке и враћа се банчењу. Разочарани војник стиже до карауле таман да види да су му сви другови поубијани. Додуше, приказане су само нејасне експлозије, нема сцена борбе, не виде се ни Немци. Овај догађај је кључан у оцени карактера серије – објашњава Самарџић.
* Зашто је овај догађај кључан у оцени серије?
Зато што је Њемачки напад – ако не рачунамо Словенију – заиста почео после поноћи 5/6. априла у Сипска каналу. Напали су специјалци из дивизије „Бранденбург“. То је била вероватно најбоља немачка јединица ове врсте, а напад је изгледао овако:
… Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српске сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења.
Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.
Самарџић се пита: шта ће комунисти у првој епизоди серије која се зове „Равна гора“? Зар није логично да ту буде Дража или неки његов сарадник? Ако је баш морала нека партија, зар није логично да видимо представнике странака с великим бројем чланова ис угледом у народу, радикале рецимо?
А ако се већ приказују комунисти, зашто не према истинитим догађајима, као Пета колона?
Опис краља Петра и његовог окружења, као и академика Слободана Јовановића, према његовим речима, толико је понижавајући, да не вреди трошити речи.
* ДИРЕКТИВЕ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА УОЧИ Априлског рата 1941:
1. Задатак свих мобилисаних чланова КПЈ је, на првом месту, да утичу на стварање расула у Југословенској војсци, да шире забуну међу официрима и војницима и убеде их да је пораз последица некомпетентности официрског кадра, што би значило крај њиховом било каквом ауторитету;
2. Да покупе све оружје и ратни материјал напуштен у паници и сакрију га на безбедна места ради касније употребе;
3. Да пруже сву потребну помоћ усташама и другим сепаратистичким организацијама које доприносе брзом паду режима.
У одушевљењу због слома државе коју су толико мрзели, комунисти се априла 1941. нису устручавали да пуцају у леђа југословенским војницима, као, на пример, у Крагујевцу.
Не очекујте да то видите у другој епизоди!
Уколико вас је ова тема заинтересовала, књиге са детаљнијим описима можете наручити овде:
http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/
И овде:
http://www.pogledi.rs/knjige/
(Телеграф.рс)
