Вијести, Регион

Американци српско богатство на окупираним територијама купују у бесцење

trepca_620x0-620x330

Окупиране територије – Огромно српско богатство на окупираним територијама распродаје се у бесцење, а Американци користе заслуге из времена бомбардовања да би за мале паре дошли до највреднијих предузећа, упозорава „Глас Русије“.

Како преносе “Независне новине”, у српском државном власништву на територији покрајине је око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата у зградама посебне намене и 750.000 квадратних метара других грађевинских објеката.

Највреднији су комбинат „Трепча“ и 30 рудника, железничка инфраструктура, аеродром „Слатина“, „Телеком“, енергетски систем, објекти Нафтне индустрије Србије и Војске, здравствене установе, школе и зграде установа за културу.

Србија већ скоро 15 година не управља својом имовином на окупираним територијама, али је зато приморана да редовно плаћа кредите и камате које је због објеката и пројеката на окупираним територијама својевремено добила од разних иностраних банака и финансијских институција.

Само вредност имовине „Железница Србије“ на окупираним територијама прелази 206 милиона евра, док је Нафтна индустрија Србије до НАТО бомбардовања у власништву имала 31 објекат, који су одлуком УНМИК-а узурпирани и њима управља ново предузеће „Косово-петрол“.

И „Телекому Србија“ узурпирана је огромна имовина, а уништавањем базних станица и друге телекомуникационе опреме створени су огромни метеријални губици. „Србијашуме“ и даље имају у власништву готово 340.000 хектара шума, а узурпиран је огроман број приватних катастарских парцела чији су власници Срби.

Процене београдског Рударско-геолошког факултета кажу да се у покрајини налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година. Резерве руде цинка и олова процењене су на 46 милиона тона, магнезита на осам милиона тона, боксита 1,6 милиона тона, а регистрована су и значајна налазишта никла, наводи Глас Русије.

Процена материјалне штете по Србију на основу отете имовине, коју је сачинило више експертских тимова економиста и привредника, досеже више десетина милијарди евра.

На окупираним територијама Албанци су узурпирали више од милион приватних катастарских парцела чији су власници протерани Срби. Врхунац правног силеџијства био је и поступак специјалног изасланика УН на окупираним територијама који је донио Уредбу по којој онај ко узурпира земљиште може после десет година да добије право власништва на том земљишту, позивајући се на појам „државна имовина“.

Медлин Олбрајт, Џок Кови, Весли Кларк

Иако је званично компанија АЦМ, чији је власник Медлин Олбрајт, некадашња америчка државна секретарка, одустала од куповине 75 одсто најуносније косовске компаније „Пошта и телекомуникације Косова“ (ПТК), познаваоци прилика на окупираним територијама сматрају да је она и те како још финансијски присутна.

Приштински медији су својевремено најављивали да ће се новац од ове продаје употребити за градњу аутопута од границе са Албанијом до Мердара, на административној линији са Србијом, који је почео да гради један америчко-турски конзорцијум, у коме главну реч води бивши заменик шефа УНМИК-а – Американац Џок Кови.

Пензионисани командант НАТО снага у Европи Весли Кларк, који је руководио бомбардовањем Југославије, после 15 година поново се појавио на окупираним територијама као директор канадске енергетске компаније „Енвидити“, која се пријавила за истраживање залиха лигнита и прављење синтетичког горива од угља.

Продати на аукцијама

На аукцијама је нелегално продато неколико стотина српских предузећа. Тај посао је обавила „Косовска приватизациона агенција“, а пре ње „Косовска поверилачка агенција, којој је мандат за то 2002. године поверио УНМИК и то сасвим нелегално“, пошто је по Резолуцији 1244. УНМИК једино имао право да управља, али не и да мења власничку структуру имовине на окупираним територијама.

Новости

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *