“Добар и будала, су два рођена брата.?!”
Да ли баш, иако знам, јер сам се тога наслушао, да је ова пословица тачна, јер ју је народ домислио, питај Бога, када, и ето, она се код нас у нашем народу употребљава, да би оценила или одсликала, неког доброг човјек.
А поготово онда, кад та добричина, добар човјек, ради неког свога, доброг дјела, настрада од злог, односно лоше особе, којој је, добро дјело учинио.
Е, овдје, при оваквој оцјени, поређењу доброг човјека и будале, нормалан човјек, мора да се замисли, па и запита. Па како је могуће, да се добар човјек, пореди са будалом.?!
По мени, то је блесаво и немогуће, јер је та пословица нетачна и лажна. Ма, пословица је подла, покварена, злобна. И она је, једна од највећих подвала Србима. Зашто.?! Па ради идиотске поставке, јер ако сви знамо, а знамо, шта реч будала, значи, и кога и ради чега (једино драги Бог зна, што је будали, одузео, разум и памет), означава.
Како је онда могуће, да дозволимо, да та пословица и даље, међу нама живи. И да нам још увек служи, као неко МЕРИЛО ВРЕДНОСТИ, и то ни мање, а нити више, него мерило за ЧОВЈЕКА, и то доброг човека – доброчинитеља, и његово добро дело. Свашта, ово је, за неверовати, шта ми то, све, себи, допуштамо, па и овакву подвалу-пословицу, са којом се изругујемо добром човјеку и његовом добром делу.
Уместо да критикујемо нечовека, покварењака, лицемера, преваранта, злобника, незахвалника, једном речју, олоша од човека, ми и даље показујемо своју глупост, идиотлук, па и дрскост.
Јер употребом ове пословице, ми се ругамо, понижавамо, ништимо и пљујемо добро дело, доброг човека и не само њега, већ и самог Створитеља.
Исказујући тако, и на тај начин, сву празнину наше душе. Али исто тако и сву одбојност и маловерност према вери, као и самом, Господу Богу. Верни ће знати, а и ову моју тврдњу препознати. А поготово они, који прочитају причу, о ЈОБУ.
(http://www.pouke.org/agape/index.php/audio-riznica/stari-zavet/195-stari-zavet-knjiga-o-jovu)
Милосав Кнежевић: Добар и будала …
Јер ће им се том причом, казати више, него ли овим, мојим размишљањем. Којег ево, делим са вама, не да бих некога увредио, или показао своју памет, напротив, то радим из разлога, да бих, бар једну нелогичност, ту глупу и злобну пословицу, коју нам је неко, некада подвалио (а која производи безброј негативних последица, не само у одгоју, већ и у животу сваког Србина), успио разобличити, као лаж, а самим тиме и као велику штету.
Јесте, ово што тврдим је истина, јер онај човек, група, или народ, који имају криве спознаје и мерила, за оценивање вредности ЧОВЕКА, или, било којег ДЕЛА, не могу да напредују. А поготово не могу да се развијају и да теже, ка ДОБРИМ ЉУДИМА и ДОБРИМ ДЕЛИМА.
Ако се бар један Србин или Српкиња, послије прочитаног замисле и сложе, са мојом спознајом, ставом, и јавно обелодањеним мишљењем, мој труд, неће бити улудан. Јер негативне последице, те нетачне пословице, су видљиве свакоднево, навешћу пример:
Ми Срби говоримо, али и тврдимо, за онога који краде, вара и отима од народа, да је способан човјек и да се веома добро сналази у животу и околностима, које тренутно владају у државави, и да би, и „ја”, само да умијем, или да ми се пружи прилика, био исти, као и он.?!
Па где нам је морал, објективност и тачност.?! И зар је то мерило вредности (изгледа да јесте, а мерило вредности је произашло из пословице, о којој пишем), човека, али и дела.?!
Па ваљда би уместо таквог резоновања-закључивања и оцене, требали такву работу и таквог човека, нзвати правим именом: Лопов или криминалац.
Али на жалост, ето, и то је могуће код нас Срба. Јер ми, имамо пословицу, по којој смо изградили своја мјерила, и вредновања људи и појава. А да при томе, не размишљамо, какву и колику штету правимо, не само себи, већ и онима, које одгајамо. И на крају, да закључим, ја сам, схватио и разумио, и за мене, та пословица: „Добар и будала, су два рођена брата”.!?
Никада, неће бити тачна, нити истинита, напротив, она (пословица), ће ми бити показатељ знања, образованости, карактера и моралности особе, која ју заговара и њену тврдњу брани.
С поштовањем,
моја маленкост, Милосав Миле Кнежевић, српски песник за децу и одрасле.
