Вијести, Мишљења

Како до посла? | Бранко Драгаш

Ако сте разумели све што сам написао у мом тексту Запошљавање, онда свако од незапослених и сиромашних грађана поставља питање – КАКО ДО ПОСЛА?

Одговор на постављено питање, решиће и највећу дилему – КАКО ДО ПАРА?

Износим моје мишљење потпуно отворено.
Онако како, иначе, и пишем.
Та отвореност је услов да пронађемо права решења.
Нема, дакле, ништа, лично.

Уколико остане овај политички олош на власти или уколико их замени неки други политички олош, који ће задржати тоталитарни политички систем, грађани Србије ће дугорочно бити незапослени и сиромашни.

Грађани, нажалост,виде само један избор – да напусте Србију.
У трагању за послом крећу у свет.
И то се тихо тренутно дешава.
Албанцима је речено да то маркетиншки раде, док Срби масовно напуштају Србију сагнуте главе.

Храброст је напустити Србију и отићи у туђину.
Признајем, није лако.
Свим људима који су се осмелили и то урадили, морам да скинем капу.
Дивим вам се на вашој храбрости.

За Србију је то погубно.
Тако ћемо нестати.
Изгубити државу и нацију.
Али, тај проблем се решава кроз политику.
Променом политичког система.
И довођењем нових људи на власт.

Док се та политичка промена не деси, морамо да живимо.

Како онда да дођемо до посла?

Морамо променити софтвер у глави.
То је услов да сами решимо свој проблем.
Уместо да будемо део проблема, ми примењујемо најбоља решења.
На руку нам иде – светска економска криза.

Зашто?

Криза је из темеља све променила.
После 2007/2008 свет другачије функционише.
Земљотрес је срушио стари свет.
Ви треба да изградите нови свет.

Криза је срушила све илузије..
Криза је суочавање са реалношћу.
А о0крутна реалност је да много занимања нису данас потребна на тржишту.
Велики број грађана имају занимања која немају тржишну валоризацију.
Односно, њихов рад нема ко да купи.

Према мојим проценама преко 80 одсто садашњих занимања, овако како се обављају, потпуно су превазиђена.
Стигло је електронско доба и све се из корена променило.
Већина то још увек не схвата.
Већина се уљуљкава политичком демагогијом.

Отуда толика навала грађана да се запосле на буџет државе.
И тако, коначно, сви се давимо на ТИТАНИКУ који тоне.

Политичке странке добијају гласаче за изборе.
Али тај модел државног уређења је неодржив.
Паразитски систем уништава и државу и грађане.

Значи, ако тражите везу да се запослите у држави и тако решите свој тренутни финансијски проблем, то вам је исто као да се укрцавате на ТИТАНИК који тоне.
Пре или касније, сусрет са леденом водом ће вас отрезнити.

Везе које сте потегли, паре које сте дали, понижење које сте доживели и обавеза да робујете једној политичкој странци, притисак да гласате у оно у шта не верујете, није вредно толике ваше жртве.

Шта вам предлажем?

Не трошите време узалудно.
Уместо да доживите бродолом и да се пробудите у хладној води, захваћени опасним вртлогом брода који тоне, ја вам предлажем да сами кренете да се спашавате и да на време да скочите у воду.

Шта то значи?

Морате да промените свој животни концепт.
Морате да дође до промене софтвера у вашој глави.

Уместо да чекате да држава или неко други учини нешто за вас, предлажем вам да се осмелите и да сами преузмете живот у своје руке.
Подвуците црту!
Доста је било!
Пресеците!

Одлучите да се сами запослите.
Сами себи да нађете посао.
И да тако решите нагомилане проблеме.

Како да се запослите?

Најважнија је ствар да прво у вама дође до просветљења.
Отрежњења. И разумевања света у коме живимо.
Због тога и пишем. Моја намера је да вам у томе помогнем.

Ако вам заиста помажем, испуњен сам.
Ако ме се сетите на дан вашег највећег успеха, то ми је највећа награда.
Моје писање има смисла.
Нисам узалуд губио време.

Просветљење долази изнутра.
То значи – не кривим огледало, ако ми је лице ружно.
Моје лице је такво и ја сам свестан тога.
Прихватам то као реалност и од тога крећем даље.

Како даље?

Правим сопствену своп анализу.
Које су моје предности?
Који су моји недостаци?

То радим, ако сам сигуран у себе и верујем у ово што пише човек са великим искуством и добрим намерама, потпуно сам и нико ми не треба осим самога мене.
Способан сам све то сам да урадим.
Увече, када легнем на јастук, када се живот смири, почињем у мраку да се самоанализирам.
То зовем –исповест на јастуку.
То је најјаче оружје вашег успеха.

Ако немам довољно снаге да сам победим себе, обраћам се оним стручним и моралним ауторитетима који ми могу помоћи својим саветима.
То је помоћ при кресању ватре.
Дрва су сува и могу брзо да се распале.
Треба само једна варница.
Искра.
Проблем настаје када су дрва влажна од проливених суза разочарења.
Тада се дрва много диме и слабо греју.

Извршена анализа ми мора да покаже како да кренем даље.
Које су моје компаративне предности?
Које су моје мане и недостаци?

На тржишту се зарађује новац.
Ту нема милости.
Нема сажаљења.
Мој рад мора неко да купи.
То значи да морам да понудим купцима услугу и робу која њих задовољава.
Купци сами бирају.
Слободно одлучују.

Не можемо купца пиштољем да натерамо да купи наш рад.
Морамо да га натерамо да купи наш рад квалитетом услуге и робе.

Шта то значи?

Ако нешто радим, хоћу да будем најбољи у томе.
Хоћу да се трудим да будем врхунски професионалац у својој струци.
Да бих у томе успео, морам непрестано да радим на себи.
Морам да пратим своју струку.
Морам да се мењам и прилагођавам тржишту.

Успех у струци долази великим одрицањем и радом.
Челичном дисциплином и добром организацијом.

Новак Ђоковић, узимам њега као одличан пример, доказ је тога.

Значи, све зависи само од мене.
Ја сам одговоран за све своје успехе и неуспехе.
Уколико желим да будем успешан на тржишту и да зарађујем на основу свога рада, онда морам бити посвећен свом раду.
Морам имати – РАДНЕ НАВИКЕ!

Радне навике се стичу од детињства.
Родитељи су важни у стицању радних навика детета.
Ако научите дете да има радне навике, олакшаћете му живот.
Нарочити за доба које тек долази.

Шта значи то имати радне навике?

Ништа ми није тешко да урадим, ако могу да поштено зарадим своју плату на тржишту.
Било би добро да одмах радим у струци, али, пошто нема посла у мојој струци, онда ћу да радим све послове да бих преживео и доспео у прилику да радим у струци коју волим.

Услов да будете испуњени у животу је да радите посао који волите.
Молим вас, не слушајте недоказане родитеље, који лече своје комплексе, па децу гурају тамо где они не желе да иду.
Деца морају да се усмеравају.
Али, деца, запамтите, увек сама доносе одлуку.

Пошто имате радне навике, ви ћете се прихватити било ког посла, јер знате да ћете преко тога посла да дођете до посла којим желите да се бавите.

И још једна важна ствар коју вам откривам на основу мог богатог искуства са тржишта.
Послодавци увек траже добре раднике.
Велика је тражња за стручним, добрим и поштеним радницима.
Можемо ми, послодавци и менаџери, да смислимо генијалне пословне идеје.
Како ћемо да остваримо те идеје?
Сами?
Свашта!
Требају нам људи у тиму, који ће носити наше идеје.

Закључак, за доброг и вредног радника увек има посла.
Отворен је увек конкурс за посао.
Лењивац је плесан који вегетира на туђим мукама.
Лењивац није стваралац, него паразит.

Да ли сте ово разумели?
Верујем да на овакав начин никада нисте размишљали.
У мору неодговорних, лењиваца, блејача и докоњака, ви имате велике шансе да успете.
Послодавци свуда траже стручне и вредне сараднике.
Питање је само времена када ћете се срести.

Уколико блејите и очајавате, тешко да ћете нешто постићи.
Важно је да се крећете.
Не вежите се за послове.
Радите све што вам се пружи прилика.
Ви иамте свој план.

Када ово све прихватите и разумете као функционише пословни свет, ви сте на добром путу да сами себи брзо нађете посао.

Ако је стално отворен конкурс за посао, шта онда ја треба да имам да бих се запослио?
Знање и радне навике.
Прилику да ме неко види.

Знање се стиче перманентним учењем
Свакога дана у свакоме тренутку учимо.
И то траје док смо живи.
Нема сујете, волимо да учимо.
Када учимо, то је доказ да смо још увек живи.

Учење је игра.
Победите страх у себи.
Неки и стид.
Ослободите се и играјте.
Тако се најбоље учи.

Волимо да учимо.
Уживамо док учимо.

Нисте глупи када погрешите док учите.
Глупи сте када не учите.
Када не знате и када се правите да знате.
Када узимате места која вам не припадају.
Када својим незнањем уништавате струку.

Ни године нису важне.
Има младих стараца и старих младића.
То је питање духа.
И воље за животом.

Када смо и ову лекцију савладали, онда можемо да пређемо даље.

Знање и радне навике су наш капитал.
Поштење и доброта наша инвестиција.

Остала је још прилика.
Како да дођемо у прилику да добијемо прилику?

Шта сад да радимо?
Дај нам неки конкретан пример.

Замислимо једног незапосленог архитекту, лекара, новинара, машин бравара или трговца, који не може да нађе посао у струци.
Занимање сами одаберите. Нажалост, има их много.
Важна је разумевање пословне стратегија о којој пишем.

Када ће ови незапослени да добију посао?
Никада!

Шта им је преостало?
Борба.

Уместо да тај незапослени чека да га држава, партија или родитељи запосле, он треба сам да се прихвати било каквог посла.
То је почетак борбе за свој посао у струци.
Важно је само да почне да се ради и да се зарађује.
Мада је приход од тог посла недовољан, психички је врло важно да се приходује месечно.
То је ствар личне хигијене.
Свако се осећа боље када сам зарађује новац.
Уместо да се понижавате и просите, ви стварате.

Ако сте прихватили посао да точите гориво на пумпи, узима тај пример, можете узети било који други, онда тај посао радите тако да будете најбољи у томе.
Будите професионални, срдачни, љубазни и насмејани према клијентима.
Не чекајте да вас возачи дозивају да им напуните резервоаре, него само притрчите, обришите стакла и напумпајте гуме.
Лепо се упитајте и још лепше пожелите срећан пут возачу.

Стара народна изрека је да лепа реч отвара гвоздена врата.
И добра услуга враћа клијента.

Будите упорни и истрајавајте у свом професионалном опхођењу према клијентима.
Тако ћете остати запажени.
Само изузетне памтимо.
Мрмота се нико не сећа.

У намрштеном свету пуном проблема, памти се ведрина.

Знајте, увек постоји неко невидљиво око које вас посматра.
Никада не знате ко ће вам бити клијент.
Понашајте се према свакоме као да је он тај који ће решити све ваше проблеме.

Истовремено, пратите све што се дешава у вашој струци.
Учите и усавршавајте се перманентно.
Волонтирајте у слободним сатима.
То је тренинг да задржите кондицију.

Ваша преданост, марљивост и пожртвовање ће се врло брзо приметити.
У мору оних који су просечни, ваша изузетност штрчи.
Не пристајте да будете просек.
Тежите да победите све своје слабости.
Или настојете бар да их ставите под контролу.

Неће вам бити лако у свему што сам вам предложио.
Али, снажном вољом се све може постићи.

То све не значи да сте преко ноћи постали милијардер, како нас уче америчке идиотске школе за брзо богаћење, него сте остварили први део свог плана да се запослите у струци.

Када сте се квалификовали за Олимпијаду, добили сте прилику да будете олимпијски победник.
Немојте да пропустите ту прилику. Поново све зависи од вас.

У периоду од 1990. године до данас сам запослио неколико хиљада људи.
Никада ме није занимало шта је неко завршио, него – шта зна да ради?
То шта је завршио пише у дипломи.
То шта зна да ради мора да докаже на тржишту.

Моје умеће је да сам од повређених фудбалера направио најбоље брокере на тржишту.
Младић који је поправљао металне кревете постао је водећи рачуновођа.
То не бих могао да постигнем да нису хтели да уче и да нису имали радне навике.
Вуковци и сјајни студенти су таворили као канцеларијски референти.
Они нису били спремни да – ГРИЗУ!

Шта после свега?

Ако је све ово јасно, онда сте ви на потезу.
Запослите сами себе!

Многима могу да помогнем.
Хиљаде људи у Србији и региону могу да упослим.

Како?
Да раде за мене?
Не.
Треба да раде за себе.

Нова економија електронског доба је да свако ради за себе.
Али, само у организованом тиму.

Направио сам пословну мрежу за предузимљиве људе.
Оне који желе да управљају својим животом.
Све њих могу да запослим у њиховим фирмама.
Важно је да дисциплиновано прате тржишну игру, да буду упорни и да не буду похлепни.
Важно је да знају да раде у тиму.

Тимови се формирају од посла до посла.
Тако се раде и калкулације.
Свако зна шта добија након реализације посла.
Нема муљања и петљања.
Капитен тима се одређује за сваки посао.

У једном послу можете да будете капитен тима, док сте у другом мали од кужине.
Тако можете да радите више послова.
Немате шефа.
Имате потпуну слободу креације.
Сваки реализовани посао вам доноси ваш проценат зараде.
Збир малих зарада даје вам добре приходе.

Свиђа вам се?
Сматрате да сте способни да радите у тиму?
Покушајте.
Ништа не губите.
Можете само да зарадите.

Нисте спремни?
Желите, али немате знања шта треба да радите.
Онда морате да прођете тренинг.
Спремате се да заиграте на тржишту.
Улажете у себе, јер тако добијате.

Бранко Драгаш: Како до посла?

Бранко Драгаш: Како до посла?

На крају, да вас охрабрим.
У електронском добу не морате да долазите у канцеларију.
Можете већину послова да обављате у покрету.
Не морате да живите у граду.
Можете да чувате стоку на планини и правите софтверски програм за светске компаније.
Зар то није изазовно.

Све што сам написао намењено је онима који схватају доба у коме живимо.
Онима који се не предају.
Који ризикују.
И који неће да буду у крду.

Извор: Бранко Драгаш

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *