Естрадни српски економисти су неолиберали.
Монополизовали су српске медије.
Само се њихову мишљење чује.
Неко би помислио да нико други, осим њих, не зна економију у Србији.
Естрадни српски економисти су добро наплатили свој неолиберализам.
Поданички служе свакој власти од петооктобарске контрареволуције.
Бити неолиберал у Србији је уносан посао.
Бити неолиберал значи трабуњати лажи о слободном тржишту у корпоративном банкротираном капитализму, значи подржавати свеопшту распродају националних ресурса у сувереним државама које су под контролом корумпираног политичког олоша, тајкуна и криминалаца, значи залагати се јавно за слободну конкуренцију у монополизованој привреди,док сте приватни консултанти гангстера транзиције, значи презирати сиромашну и опљачкану радничку класу, која живи бедније од пса неолибералног естрадног економисте, који само за купање и шишање троши недељну надницу самоуправљача и лењивца, јер ако сте радничка класа то аутоматски значи да сте затуцани и примитивни губитник транзиције, неспособни да се снађете и да нисте ни заслужили бољи живот; бити неолиберал значи да се појављујете на свим националним телевизијама у друштву бандита министара, који приватизацијом постају новобогаташи, да вас сви снимају, цитирају и хвале, значи да сте омиљени економиста премијера, да пишете за режимске новине и да сте редовни говорник на српском Давосу, да се скијате, једете шкампе и живите безбрижним животом добростојећег малограђанина, док већина грађана не може да састави крај са крајем, док 35.000 људи више умире него што се рађа, док 30.000 разочараних људи сваке године напуштају уклету земљу у којој неолиберални економисти владају; бити неолиберални економиста значи објављивати своје будалаштине о трошку пореских обвезника, на најскупљем кунстдрук папиру, нападати све оне економисте који се залажу да држава не распродаје своје националне ресурсе, проглашавати их остациима прошлости, назадним снагама из самоуправног социјализма, тражити да се све државно распрода, јер држава не зна да управља, док, истовремено, предајете економију на државном факултету, водите невладину организацацију коју финансира влада, хвалите се како раме уз раме идете са државним чиновницима у накарадне привредне реформе, такав је управо слоган био – раме уз раме, корачате поносно са извршиоцима државне власти у највећу пљачку у историји Србије, прихватате да будете добро плаћени члан неколико управних одбора јавних предузећа за које се залажете да се продају, па на свим тим својим ангажманима у политици, факултету, јавним предузећима и другим тезгама у држави зарађујете месечно плате бриселских сатрапа, које се крећу од десет до двадесехиљада евра, е, то, господо другови, драги моји, може само неолиберални економиста протува, покварена њушка, слина и јајара, битанга, хохштамплер наше транзиције и интелектуални скот који нема у себи једну мрву морала ни људскости, него само гледа своју скоројевићку задњицу да ували на државне јасле, да само себе обезбеди и нема самилости за патњу, сиромаштво и беду оних несретника које краде и који су му обезбедили пристојан грађански живот.
Све што деценијама ти неолиберални гмазови пишу није вредно испушене и угашене цигарете, јер они никакву нову економску идеју ни немају, пошто о савременој економији ништа ни не знају, када бисте их пустили на слободно тржиште да тамо нађу купце, мимо државе, политичара и тајкуна, за своје теоријске мастурбације и да тим својим купцима продају своје плесниве приче, нико то њихово баљезгање и преписивање не би ни погледао, не би извадио један евро да плати, што је доказ да то што они причају нема никакву тржишну валоризацију, па би неолиберални економисти и тржишни талибани остали гладни и незапослени на слободном тржишту о коме толико блећу.
Бити неолиберални економиста значи добро зарађивати на народној несрећи. Учествовати на свим скуповима за подршку реформама владе, без обзира ко сачињавао ту владу. Ко хоће морал нека иде у цркву. То је идеологија тржишних талибана. Неолиберали су макијавелисти и прагматичари.
Неолибарали са моралом немају никакав проблем.
Важно је само да браниш своје личне интересе.
Важно је само да се не замераш власти и тајкунима.
Не смеш да се замераш онима који имају моћ и новац.
Из чије руке узимаш и коју поданички љубиш.
Сукоб са њима није економски оправдан, јер штети личним интересима.
Један је живот и неолиберални економиста не сме да прокоцка све
могућности да себи обезбеди финансијско благостање.
Прежвакавају тако естрадни неолиберали једне те исте флоскуле, преписује једне те исте фразе, докторирају на темама које никога не занимају, расправљају о томе како се пише и изговара име неког тржишног фундаменталисте из чикашке банде економиста, који су опљачкали и уништили светске финансије, жвалаве тржишни пајаци о слободи предузетништва и приватном бизнису, али никада нису покренули никакав бизнис, ништа не знају о пословању, тржишту, профиту и конкуренцији, него вечно паразитирају на пропалим економским теоријама.
Консултантни су и власници ревизорских кућа, које добро стоје за владом, отворено управо са циљем да служе министрима за њихове
криминалне комбинације, па добијају послове ревизија највећих компанија, које морају да их плаћају по политичкој директиви, да би се прикрило право стање њихових губитака, намештају неолиберални економисти годишње финансијске извештаје за пропале и презадужене
тајкунске компаније, умивају њихове билансе, како би тајкуни могли да подижу нове кредите и варају банке, како би од државе добили нове субвенције, отписе неплаћених пореза и повољне кредите из државних фондова, које никада неће да врате; учествују неолиберални економисти у смишљеној превари, део су организоване банде превараната за крађу државе и грађана, својим докторским титулама и универзитетским звањима покривају све те махинације, раде против принципа своје струке и свих моралних начела, али то њих уопште не занима, они су бескичмењаци, мекушци, подлаци и протуве који продају на црном тржишту своје преварантске услуге, наплаћују издају своје струке, богате се кривотворењем и фалсификовањем, учествују у процесу бандитске и разбојничке приватизације као приватизациони саветници, замислите само те бомбастичне медијске називе, као да пљачкаша банке, инсајдера у банци, који отвара сеф и уводи криминалце у банку, назовемо банкарским саветником за пражњење трезора; раде неолиберали криминалне процене капитала, намештајући тајкунима да за мале паре купе друштвена и државна предузећа, тако су процењивали да се квадратни метар пословног простора у Кнез Михајловој продаје за 200 евра, док је његова тржишна цена била 10.000 евра, тако су хектар најбоље земље у Бачкој, Банату и Срему продавали за 200 евра, да би данас вредност истог тог хектара била 12.000 евра, тако су шећеране одлазиле за 3 евра, мада је њихова тржишна вредност била 30 милиона евра, на залихама су имале шећера,меласе и репних резанаца за 15
милиона евра, тако су ЗМАЈ Земун, једину фабрику комбајна, продали за вредност опреме у фабрици точкова, да би тајкуни присвојили 50 ха најбоље локације за хипермаркете и тако зарадили 110 милиона евра, тако су учествовали у аукцијским распродајама и намештеним тендерима за 2.500 предузећа као приватизациони саветници, одабрани од владе да припреме отимачину, што је нанело штету држави у висини од најмање 25 милијарди евра, па су неолиберални економисти директно омогућили тајкунима и политичком олошу да постану транзициони капиталисти преко ноћи, новобогаташи, нова елита, само да би они узели своје провизије, наплатили своје тезге и уништили нашу економску струку до те мере да
је данас у Србији срамота да кажете да сте економиста, јер то значи да сте шибицар, сецикеса, полтрон и заштитник једног бруталног
тоталитарног режима који уништава државу и нацију.
Неолиберални економисти су саучесници у злочину.
Они су унајмљене економске убице.
Зликовци.
Према извештајима међународних финансијских стручњака и светских агенција за праћење корупције и прања пара из Србије је од 2001. до данас украдено 52 милијарде евра.
Понављам 52 милијарде евра!!!!!
Где је тај новац?
Завршио је на рачунима међународне бирократије, која је дозволила да се пљачка у Србији организује, као и на рачунима политичког олоша, тајкуна и криминалаца.
Мањи део опљачканих пара се налази код неолибералних економиста.
Мањи део од 52 милијарде евра.
Значи, да поједноставим, они су богати, јер смо ми сиромашни.
Грађани су опљачкани.
Држава је опљачкана.
Неједнакост у друштву, неиздржива и опасна, настала је као последица организоване пљачке.
Гангстерске банде политичара, тајкуна, криминалаца и неолибералних
економиста су опљачкали државу и грађане.
То је истина.
Болна истина.
Неолиберални економисти настављају да нас лажу и обмањују.
Немају никакве самилости према грађанима.
Мрзе све што је Србија и српско.
И све хоће да униште.
Да ли су економисти фах идиоти?
Зашто да будемо самилосни према њима?
Неолибералним економисти треба, такође, попут политичара и олоша, да држава конфискује имовину.
То је једино што они разумеју.
То је једино што је праведно.
Да ли су економисти фах идиоти?
Неолиберални економисти су фах идиоти..
Ми, економисти, ако хоћемо да се разликујемо од фах идиота, морамо да устанемо у одбрану наше струке.
Ово је мој крик за одбрану економије.
Колеге економисти, молим вас, устаните у одбрану наше струке.
Крикните.
Макар мало.
Београд, 08.04.2015.
Извор: Бранко Драгаш
