Православни хришћани обиљежавају данас Михољске задушнице и, према традицији, обићи ће гробове, прислужити свијеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.
Вјерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.
Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су љетне задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На дан задушница иде се у цркву, гдје се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво, које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у свјетлости Сунца.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.
