НИСУ ПУТИНУ ОПРОСТИЛИ НИ СУВЕРЕНИТЕТ НИ КРИМ И САДА СА РУСИЈОМ ИГРАЈУ НОВУ ИГРУ НА УНИШТЕЊЕ
- Рат до уништења последњи пут Русији је објавила хитлеровска Немачка. Сада помирење на прихватљивим условима у принципу неће успети. Наши извори сировина, територија и међународне резерве – потенцијални су трофеји на које Запад већ погледује. Русија, наравно, није Либија, али, ситуација је озбиљна
- Савезнике можемо да нађемо само у муслиманском свету. Иран је савезник Русије не само у сиријском случају, него и у започетој глобалној свађи, у новом глобалном свету који се тек обликује. Савезник који није увек искрен, али свакако није најслабији
Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ
СУД у Сједињеним Државама обавезао је власти Ирана да плате за проузроковану штету због терористичких напада 11. септембра 2001. Од званичног Техерана захтева се исплата више 10,5 милијарди долара.
Породицама жртава не би припао читав износ. Три милијарде треба да добију осигуравајуће компаније које су исплатиле накнаде после напада на Светски трговински центар и зграду Пентагона.
Пре тога, исти суд је пресудио да Иран није успео да демантује сведочења да је помагао организаторима терористичког напада. Због тога, по мишљењу САД, Техеран сноси део одговорности за нанесену штету.
По званичним саопштењима, трагедија је однела животе безмало три хиљаде људи. Материјална штета износи око 36 милијарди долара.
Очигледна је апсурдност ове судске одлуке, као што је очигледно и да Иранци неће платити.
Као што је познато, међу терористима њих 15 били су грађани Саудијске Арабије, 2 – Уједињених Арапских Емирата, 1 – Египта и 1- Либана.
Иран је увек био противник саудијске краљевске породице и терористичких пројеката повезаних са њом. Наравно, одлука суда може се приписати томе што су за Американце сви муслимани, сунити и шиити исти, значи – сносе колективну одговорност.
Међутим, чини ми се да се ради о нечем другом. Американци нису тако ограничени како то код нас неки мисле.
Између различитих држава увек су постојале међусобне противречности и претензије, а после Другог светског рата макар су настојале да претензијама дају логичну основу.
Запад је својевремено активно улагао у антисрпску медијску кампању и тек су после тога били могући удари авијације 1999. по Београду.
Очигледно је да сада није неопходно да чувају образ. Све земље света дугују Западу, а пре свега САД. Дугују по дефиницији. То чак не треба ни доказивати. А нас се то тиче и то директно.
Хајка на наше спортисте због допинга може да се посматра као настављање смишљене кампање клеветања Путина, Русије и свега руског, то јест, као следећи пуцањ. Претензије на Крим и на наш суверенитет над нашим природним ресурсима – више су него само једна од наших препирки са Западом.
Ако некоме није јасно, то нам Запад у начелу није опростио и сада игра с нама по новим правилима до уништења.
Рат до уништења последњи пут Русији је објавила хитлеровска Немачка.
Сада помирење на прихватљивим условима у принципу неће успети. Наши извори сировина, територија и међународне резерве – потенцијални су трофеји на које Запад већ погледује.
Русија, наравно, није Либија, али, ситуација је озбиљна.
Против Хитлера смо имали привремене, али озбиљне савезнике. Сада практично немамо отворених савезника.
Национални музеј 11. септембра у Њујорку
Њих можемо да нађемо само у муслиманском свету. Иран – је наш савезник не само у сиријском случају, него и у започетој глобалној свађи, у новом глобалном свету који се тек обликује.
Савезник који није увек искрен, али свакако није најслабији.
Превела Ксенија Трајковић
Извор: Факти.рс
