Ја не вјерујем у ову причу, јер Сједињене Државе планирају напад на Иран више од 40 година. У политичком документу Which Path to Persia из 2009. је јасно наведено да покретање рата треба   оставити Бибију (Benjamin Netanjahu) те се цијело једно поглавље документа зове „Оставите то Бибију“ (Leave it to Bibi). Мислим да Американци сада користе Израел у пропагандне сврхе, као „ето, не би било рата да није лудог Бибија“.

Уосталом, ништа ново – то су радили и Трампови претходници. Прегледајте америчке медије и видјет ћете да су се и Обама и Бајден наводно „жестоко свађали“ са лудим Бибијем. Али, за вријеме сваке свађе повећавана је америчка војна помоћ Израелу, при чему су и Обама и Биден слали рекордне количине оружја лудом Бибију. Потражите мало и америчку „madman theory“, која се заправо класифицира као политичка стратегија.

Сјетите се уосталом задњих америчких избора. И Доналд Трамп и Камала Харис су имали 100 посто идентичан вањскополитички програм. И Камала Харис је обећавала напад на Иран ако побиједи. Циљ је за Американце увијек исти – узети иранску нафту. Још је Хенри Кисинџер давних 70-тих година прошлог стољећа написао National Security Study Memorandum 200 гдје је прецизирао циљ – ресурси мање развијених земаља припадају Сједињеним Државама.

Тај је меморандум потписом америчког предсједника Џералд Форда 1974. постао званична вањскополитичка доктрина, која је на снази још и данас. А циљ је исти. Американци су 50-тих година срушили иранског премијера Мохамед Мосадик и довели диктатора Резу Пахлавија на власт, чиме су „узели“ иранску нафту. Но, након исламске револуције иранска нафта је враћена Иранцима, а од тада Вашингтон (Washington) планира напад на Иран.

Једина разлика између 50-тих година и данашњице је што је Иран војно ојачао. И то знатно. Биби је покушао срушити Иран у јуну прошле године и није успио. Биби је преко протеста у јануару ове године покушао срушити иранску власт. И опет није успио. Зато су се Сједињене Државе морале укључити у напад, јер су схватиле да нема ништа од онога „Оставите то Бибију“ (Leave it to Bibi). Међутим, Иран се показао као веома тврд орах.

Амерички професор Џон Миршајмер, политолог са Универзита Чикаго, који је дипломирао на војној академији Вест Поинт, каже да је америчко – израелска поштапалица „завршите посао“ (finnish the job) више фантазија него стратегија. То је политичка реторика којом Вашингтон не успијева прикрити суморну стварност – Сједињене Државе су остале без одрживих војних опција у рату против Ирана.

„Наратив да морамо ући (у Иран) и завршити посао звучи добро. Али то су глупости. Нисмо могли преузети контролу над мореузом и то кориштењем максималне војне силе током првих 40 дана рата. Нисмо могли срушити Иран на кољена чак ни са масивном зрачном снагом. Америчка блокада Хормуза такођер није успјела. Како да их сада натјерамо да се предају ако нисмо то успјели у првих 40 дана“, каже проф. Миршајмер.

Виктор Гао, кинески геополитички аналитичар, универзитетски професор и савјетник саудијске нафте корпорације Арамко, каже (видео) да су Сједињене Државе и израел у нападу на Иран претрпјеле најразорнији војни пораз од Вијетнамског рата. Обзиром да се шире вијести да је и Иран набавио нуклеарно оружје, Гао позива Сједињене Државе да би требале размислити да ли да користе рат као свој први избор.

Овај позив, наравно, неће пуно утицати на Сједињене Државе. Али америчка несташица оружја (Њу Јорк Тајмс) те забрана извоза ријетких земних минерала из Кине потребних за америчку производњу оружја – вјерујем да то хоће. Дакле, ситуација је по мени веома јасна: само пратите америчке политичке документе и све ће вам се само казати. Кисинџер ННСМ 200 – туђи ресурси су амерички. Which Path to Persia и Leave it to Bibi: рат 2025. и 2026. и покушај отимачине нафте. Све давно планирано и зацртано те још и написано.

А наводне свађе предсједника и лудог Бибија су само пропагандна декорација. Уосталом, прије пар дана, док трају наводне свађе између наранџасте немани из Бијеле куће и лудог Бибија око Ирана, амерички Конгрес је усвојио законске одредбе о интеграцији америчке и израелске војске. Једноставно је: гледајте шта раде а не шта говоре. Посебно у случају Трампа.