Власти Кијева позивају на узбуну: изградња гасовода Јужни ток ће свести на минимум приходе земље од транзита руског гаса и практично обесценити национални систем за транспорт гаса.
Подаци које је навео у програму ТВ канала ICTV председник управе НАК Нафтогаз Украјине Андреј Кобољев, заиста остављају утисак. Обим гаса који стиће из Русије у Европу преко Украјине већ је смањен са 120 милијарди кубних метара годишње до 86 милијарди кубних метара. Узрок је пуштање у рад гасовода Северни ток. Ако проради и Јужни ток, тада Украјина може да заборави на реалне транзитне приходе. Према прорачунима експерата НАК Нафтогаз Украјине које је изнео Андреј Кобољев, дати гасовод ће узети из украјинског транзита до 60 милијарди кубних метара гаса, и на крају Украјина може да се нађе у врло сложеном положају. Проблем чак није у паду транзита као таквог, већ у истовременом паду атрактивности актива националног система за транспорт гаса. Тренутно га украјинска страна процењује на 25-35 милијарди долара. Ако дође до пада транзитних обима, ова цена ће пати, како сматра Андреј Кобољев, два пута. И то иако Кијев и сада нема партнере за куповину датог система.
Ко је крив за насталу ситуацију? Украјински представници о томе ћуте, мада се зна да кључни фактор који наводи Русију и Европу да траже алтернативне транзитне маршруте били су такозвани гасни ратови Москве и Кијева 2005-2006. и 2008-2009. године. Они су били изазвани нежељом Украјине да потшује договор са Русијом о цени гаса и недозвољеним узимањем руског гаса, намењеног за транит у Европу. Посебно усијање ситуација је достигла у јануару 2009. године – када је због дејстава Украјине транзит руског гаса у Европу био потпуно прекинут. Страх пред понављањем сличних догађаја натерао је између осталог Немачку да подржи Северни ток, на који се данас жали директор Нафтогаза Украјине.
Не оправдавају се ни прорачуни Кијева поводом реверсних испорука из земаља ЕУ. Њихов обим у јулу се смањио двоструко: европљани се плаше за сопствену енергетску безбедност. Настала ситуација доводи украјинске власти пред избор – или да успостављају сарадњу са Русијом као основним испоручиоцем гаса у Европу, или да рачунају на друге изворе, између осталог на гас из шкриљаца. Али воде Кијев и његови западни партнери могу још више да се разочарају – подвукао је у разговору за Глас Русије шеф руског Фонда за националну стратешку безбедност Константин Симонов.
У Европи и у Украјини нема неколико кључних фактора, неопходних за осигурање комерцијалне ефикасности производње гаса из шкриљаца. Као прво, тамо нема потребне количине бушилица. Као друго, нема неопходне инфраструктуре гасовода. Као треће, експлоатација гаса из шкриљаца је праћена озбиљним еколошким ризиком. У Украјини могу да зажмуре на екологију. Ипак ЕУ тако не може да поступи.
На одустајање од сарадње са Русијом, Украјину активно подстичу САД, које рачунају на јачање сопствених позиција на украјинском тржишту, у првом реду у сфери разраде налазишта гаса из шкриљаца у источним регионима земље. Ипак корист Кијева од овакве сарадње може да буде привидна због настале ситуације на тржишту.
Тако да је за гасне проблеме Украјине крива не „покварена“ Русија, већ оне антируске снаге које теже да направе од Кијева играчку у својим геополитичким шпекулацијама. Не чуди што је НАК Нафтогаз Украјине чак предложио руском Гаспрому да обнове преговоре о уговору о обимима и условима транзита гаса преко територије земље у периоду до 2019. године.
Извор: Глас Русије