Београд – За политичке партије у Србији ни следећа година неће бити кризна. Предложеним буџетом, који је већ у скупштинској процедури, предвиђено је да се парламентарним партијама током 2014. подели више од 1,2 милијарде динара.
Прописано следовање за странке веће је за око 61 милион динара него што је било предвиђено овогодишњим ребалансом буџета. А рачуница показује да ће се на конто странака, које имају посланике, месечно сливати укупно 100.300.000 динара.
Износ за редован рад партија резервисан је у „прегради“ Министарства финансија, па је извесно да ће 25 партија, колико их је тренутно на државној каси, моћи и догодине да измирује своје обавезе без кашњења. Досад су месечне уплате биле од 380.000, колико је било намењено странкама с једним послаником, па до око 24 милиона динара, колико су добијали напредњаци као најјача странка у парламенту.
Ни протеклих година, кад је следовање од државе било мање, из страначких штабова нису се много жалили. Тај минус попуњавали су захваљујући донацијама од симпатизера, али и од чланарина које се крећу од стотинак, па до неколико хиљада динара, колико су дужни да издвајају функционери. Уз то, у већини партија тврде да су увели и ригорозне мере штедње откад је стартовала криза.
Ђорђе Вуковић, из ЦеСИД, сматра да не треба смањивати износ који држава даје за рад партија, противи се оцени да оне постају „паразитске институције“, али предлаже да се што пре повећа проценат који странке добијају од грађана и привреде:
„У последњим финансијским извештајима странака види се да су предизборну кампању, али и редован рад, финансирале с чак 70 до 80 одсто државних средстава. А било би добро да се приближимо развијеним демократијама у тој области, па да макар приходи који стижу од државе и од појединаца буду пола-пола. Тиме би се показало и да партије одржавају везу са својим бирачима и са привредом.“
Вуковић износи и податак да је за функционисање странке, која има испоставе по целој Србији, потребно седам-осам милиона евра годишње.
Заштићене и касе независних институција
Скоро све независне институције током следеће године могу да рачунају на исте или веће износе. Највећу повишицу, од чак 236,5 милиона динара, добиће ДРИ.
Председник Савета ДРИ Радослав Сретеновић објашњава нам да је Стратегијом за борбу против корупције значајно проширена листа послова те институције, па ће се, између осталог, бавити и страначким трошковима:
“ Зато је неопходно да запослимо још кадрова у Београду, Ужицу, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.“
С друге стране, повереник за равноправност Невена Петрушић каже да ће имати мањи износ, да ће успети да отворе само регионални центар у Новом Пазару, па ће их током године бити укупно 24 на платном списку.
Д. М. С. / Новости