Иако је Бањалука међу чистијим Европским градовима у свим сегментима, па тако и ваздухом ипак сезона гријања оставља посљедице, и тако већ годинама.
Нормалан однос гасова у ваздуху изражен у процентима је 16 одсто кисеоника, 78 одсто азота, пет одсто угљен-диоксида и један одсто осталих гасова.Када се овај однос поремети, ваздух постаје штетан. И грађани примјећују да је ваздух у Бањалуци загађен.
Највећи загађивачи су индивидуална ложишта у домаћинствима. Према ријечима Свјетлане Ступар, стручног сарадника у Одјељењу за заштиту животне средине у Републичком хидрометеоролошком заводу, посљедњих дана у станицу за праћење квалитета ваздуха у Лазареву регистровали су повишене концентрације азотних-оксида, сумпор-диоксида, док су остали параметри као што су угљен-моноксид и озон били благо повишени.
Још додаје да концентрације нису прешле циљну вриједност, у одређеним моментима су прешле граничну вриједност, али ситуација још увијек није алармантна.
У посљедњих 10-ак дана повећан је број пацијената на Клиници за плућне болести бањалучког Клиничког центра.
Начелник Клинике, пулмолог Маринко Вучић, истиче да у данима када су појачана аерозагађења, хроничне опструктивне болести плућа се погоршавају, али се јављају и нови пацијенти.
Савјетује да уносимо више чајева, Ц витамина, избјегавамо дувански дим и више шетамо на чистом ваздуху.
А уколико отежано дишете или кашљете дуже од четири недјеље – обавезно се јавите љекару.