Отворено писмо градоначелнику Ниша лекару кардиологу проф. др Зорану Перишићу, Народном музеју Ниш и Заводу за заштиту споменика културе Ниш.
Поштовани господине градоначелниче,
Није ми се допало кад сам видео да су у Музеју здравствене културе у Нишу легенде испод ћириличних експоната и пратећи натписи исписани латиницом.
На експонатима ћирилица, а на легендама латиница. То је неспојиво са самом сврхом постојања Музеја – да прикаже прошлост, историју и развој српске медицине, која без изузетка почива само на ћирилици.
За историју српске медицине ћирилица има значај какав има и – ХИГИЈЕНА!
Латиницом „објашњавати“ ћириличну историју српске медицине је исто што и прљавим рукама вршити операцију!
Исто што и бактеријама и вирусима лечити болесника!
Исто као када би у музеју холокауста експонати били „објашњавани“ – готицом!
Ово је крупан превид, несмотреност и недораслост оних који су ову поставку уредили а коју сте Ви наследили.
Позивам Вас да – бар током предвиђених радова на објекту током 2016. године – помогнете да се овај пропуст отклони и поставка доведе у стање у коме ће у легендама и пратећим текстовима ћирилица добити оно место које има и на самим експонатима, а то значи и оно место које има и у животу и историји српске медицине.
Целокупна историја и развој српске медицине почивају на ћирилици. Нека се то не искривљује и не прикрива у Музеју здравствене културе у Нишу!
Ово су Вам оставили претходници:
А ово живот, стварност и историја српске медицине:
Свеска болесничког протокола Пастеровог завода:
21.10.1859. Милош Обреновић наређује Санитетском одељењу Министарства унутрашњих послова оснивање хемијске лабораторије:
Амбуланта на Солунском фронту 1917. године:
Санитетско одељење Министарства унутрашњих дела Српске владе у Солуну 4.3.1917. г. обавештава Краљевско Српско Посланство у Берну, Швајцарска, о упућивању др Берислава Борчића и др Владимира Брунетија на рад у Пастеров завод у Паризу:
Са поштовањем,
Жељко Филиповић
Извор: Жељко Филиповић, Чувар ћирилице