Председавајући Судског већа у предмету против Војислава Шешеља Жан Клод Антонети сматра да лидера Српске радикалне странке суд евентуално може пустити на слободу до изрицања пресуде у неку другу државу, а не у Србију! Апсурдан закључак лежи у још скандалознијем тумачењу и практичном признању поменутог судије да се плаши могућности да се Шешељ, као још увек неосуђени оптуженик који ужива претпоставку невиности, по повратку у Србију може бавити политиком.
– Судија не треба да се бави дневном политиком Србије, а ово је још један доказ да Трибунал то чини и да су заправо политички суд, који примењује одлуке како им одговара. Њих не треба да занима да ли ће се Шешељ по повратку у Србију бавити политиком, на шта има права према Међународном пакту о грађанским и политичким правима. Уосталом, то им није сметало да пусте Рамуша Харадинаја на слободу до изрицања пресуде и да му дозволе да се бави политиком – коментарише познати београдски адвокат Тома Фила.
Овај адвокат, који је заступајући неколико хашких оптуженика добро упознат са радом Трибунала, каже да се тумачење судије Антонетија сасвим уклапа у незваничне приче да су садашњу владајућу гарнитуру у Београду уцењивали и повратком Шешеља.
– Неформалне су приче, а у које ја верујем, да су наши преговарачи били условљавани да ће, ако не прихвате бриселски споразум, Трибунал пустити Шешеља назад у Србију, па нек виде шта ће – додаје Фила.
У Београду се данас на кључним владајућим позицијама, као председник државе и као вицепремијер, налазе управо Шешељеви некадашњи најближи сарадници Томислав Николић и Александар Вучић, Њих двојица су пре пет година напустили Српску радикалну странку, успевајући да у своју новоформирану Српску напредну странку преведу највећи број радикала. То разбијање СРС-а Шешељ им никада није опростио, а будући да их је он увео у политику и да о њима зна много више него што је то њихова данашња слика у српској јавности, јасно је зашто и Николић и Вучић не би били одушевљени његовим евентуалним повратком.
Од Шешеља као верзираног и сугестивног политичара зазирали су и политички противници са којима није делио исто бирачко тело. То је написмено потврђено и у књизи бившег главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте “Лов: Ја и ратни злочинци”. У својим хашким мемоарима Дел Понтеова цитира Зорана Ђинђића приликом њеног последњем сусрета са тадашњим српским премијером: “Води га и немој више да нам га враћаш”, рекао јој је тада Ђинђић, упозоравајући да радикалски вођа може “да изазове у судници много већу пометњу од Милошевићеве тврдоглавости”.
Тома Фила сматра и да сам Шешељ себи додатно отежао позицију тврдоглавим заступањем да на признаје суд и да не жели да се обрати Трибуналу са молбом да га пусте на привремену слободу, као и Влади Србије да му да гаранције.
– Сматрам да је истог дана када је донета одлука о изузећу судије Хархофа због могућности да буде пристрасан приликом изрицања пресуде, Шешељ требало да тражи да га пусте. Овако им је он дао пола године времена како да га превеслају и сада су почели да траже начин да га не пусте у Србију да не би опструирао бриселски споразум. Зато могу да се позивају на то да он никада није тражио пуштање на слободу уз приложене гаранције државе јер знају да он то неће учинити ни по цену живота – додаје Фила.
Судија Антонети тражи алиби
У свом издвојеном мишљењу судија Антонети “купује” себи алиби за то што се “случај Шешељ” претворио у тешко кршење процесних и људских права оптуженог Шешеља који 11 година чами у притвору без изрицања првостепене пресуде. Он открива, што је такође својеврстан скандал, да судије доносе одлуку у поступку над којим “немају потпуну конторлу”. Наиме, они не могу да заврше већање без материјала које им припремају њихови саветници, а које они не упошљавају, већ то чини Секретаријат Трибунала. “Ситуација се погоршала од закључења претреса, када су један за другим отишла три судска саветника Већа”, жали се Антонети што пресуда није донета у марту ове године, како је првобитно било планирано.
Харадинај им није био споран
Рамуша Харадинаја, једног од лидера озлоглашене ОВК, Трибунал је својевремено пустио на слободу до изрицања пресуде иако је он имао много теже оптужбе од оних које се стављају на терет лидеру СРС-а. То што су сведоци оптужбе у његовом случају ликвидирани или гинули у сумњивим околностима, суду није био довољно да га не пусте на слободу. У њговом случају нису видели ни проблем да се Харадинај бави политиком, што су у одлуци о пуштању на привремену слободу и назначили.
Тешка болест није довољна
Шешељу је раније у затворској болници уграђен пејсмејкер, а овога пута стање је још озбиљније, јер је након операције тумора на дебелом цреву установљено да има метастазе на лимфним чворовима. Иако је истражни поступак окончан и чека се само изрицање пресуде, било би за очекивање да се пусти кући на лечење до доношења пресуде. Судија Антонети, међутим, чека захтев оптуженог за пуштање на слободу, уз гаранције Србије или неке друге државе, оно што зна да се неће десити. Додаје и да би могао да колеге замоли да поступе према сопственој процени уколико им се “предоче евентуални озбиљнији медицински разлози”. Адвокат Фила каже да медицински разлози никада нису били довољан аргумент за Трибунал да се оптуженик пусти на привремену слободу.
Судија Антонети: Не може се вратити у Србију
“Најделикатнији моменат у случају евентуалног пуштања на слободу био би, по мом мишљењу, коришћење грађанских и политичких права која оптужени ужива захваљујући међународним инструментима.
Оптужени Војислав Шешељ тренутно је председник једне легалне политичке странке и ни у притвору није прекинуо своју политичку активност. Може ли се озбиљно веровати да би му се, кад буде на слободи, то на било који начин могло онемогућити ако је и у притвору био политички активан? То ми се чини немогућим, тим више што оптужени Војислав Шешељ још увек ужива претпоставку невиности.
Да би се горепоменуте тешкоће ублажиле, решење за проблеме у вези са заштитом сведока, као и за политичке активности оптуженог могло би бити пуштање на слободу у неку другу земљу, а не у Републику Србију , што би, по мом мишљењу, било боље и да би се предупредио ризик од бекства”, написао је Антонети у свом издвојено-сагласном мишљењу приликом одлуке већа да се поступак против Шешеља настави, а након што је из већа изузет дански судија Фредерик Хархоф и уместо њега именован Сенегалац Мандијаје Нијанг.
Мирчић: Запад жели Војину смрт
Потпредседник СРС-а Милорад Мирчић сматра да Брисел и Вашингтон желе да лидер радикала умре у Хагу да би са политичке сцене отишла једина личност која се могла супротставити разарању Србије.
– Шешељевом смрћу у Хагу нестала би с политичке сцене личност која је својом харизмом и непоткупљивошћу једина могла да заустави рушилачки поход ЕУ и Америке на суверенитет и национални идентитет Србије. Њима је вест о Шешељевој болести дошла као наручена – изјавио је Мирчић.
Од чега да живи у другој држави
За предлог судије Антонетија да би евентуално Шешељ могао бити пуштен у неку другу земљу, адвокат Фила каже да за тако нешто први пут чује у својој дугогодишњој правничкој каријери.
– Нисам чуо нигде на свету да се тако нешто десило, да оптуженог пусте на привремену слободу у неку другу државу. Па од чега он тамо да живи, код кога да буде. Био би практично у затвору, само у другој држави.
Извор: Срби на окуп