На данашњи дан, 2. фебруара 1901. г., преминуо је Марко Миљанов, српски војсковођа и песник из Црне Горе.
Рођен је на Медуну, 25. фебруара 1833. г., а 1856. г. је ступио у службу код књаза Данила I Петровића (1852-1860), као перјаник, да би се, због својих ратних подвига, брзо уздигао до војводског чина, који му је додељен од стране књаза и будућег краља, Николе I Петровића (1860-1918). Истакао се у борби за ослобођење и присаједињење племена Куча Црној Гори, а нарочито се истакао у бици на Фундини 1876. г. Исте године, након ослобођења Подгорице од османске власти, кратко је обављао и функцију начелника те вароши.
Због политичког сукоба са ауторитативним књазом Николом, 1882. г. подноси оставку на све државне функције, одлази у родни град Медун, где се, у 50-ој години описменио и посветио књижевном стваралаштву.
Војвода Марко Миљанов – први градоначелник Подгорице
Његова најзначајнија дела, у којима се прожима његова животна прича, дух, традиција и васпитање његовог племена, јесу чувени „Примјери чојства и јунаштва“, „Племе Кучи“ и „Живот и обичаји Арбанаса“. И данас, име Марка Миљанова представља синоним за част, постојаност, људскост и јунаштво.
Извор: Удружење Браник
Вијестио: Визит карта Марка Миљанова на „црногорском“ писму:
Марко Миљанов – визит карта
„Јунаштво је кад браниш себе од другога, а чојство кад браниш другога од себе.“
„Као Куч мрем прилично срећан, а као Србин несрећан и незадовољан. “
