Дело „Грех и казна божија – судбине, битке и предања српског средњег века“ Јелке Ређеп представаљено у Народној билиотеци Србије. Јелка Ређеп је читаву универзитеску каријеру посветила упоредном пруочавању старе српске усмене и писане књижевности.
У Народној библиотеци Србије представљена је књига др Јелке Ређеп „Грех и казна божија – судбине, битке и предања српског средњег века“. У њој је избор ауторкиних радова из средњовековне и народне књижевности, објављених од 1994. до данас. Дело Јелке Ређеп објавио је новосадски „Прометеј“.
Као научница Јелка Ређеп, читав свој век посветила је компаративном изучавању усмене и писане књижевности. Поље њеног интересовања су легенде, посебно, Косовска легенда и мотиви убиства цара Уроша.
Поремећеним односом вазала и владара, те, према легенди, неправедним убиством цара Уроша, објашњава се распад српског царства.
„Због односа Мрњавчевића према цару Урошу и Вука Бранковића према кнезу Лазару, казна стиже али стиже народ. Стиже тако што остаје без домаћих владара. Ова тема наметнула ми је поређење са хрватском легендом о храљу Звонимиру. Постоји типолошка сличност и ја сматрам да су обе те легенде и косовска и о краљу Звонимиру легенде о пропасти националних држава“, каже Јелка Ређеп.
Радови Јелке Ређеп, обједињени у књизи „Грех и казна божја“, представљају научну синтезу вредну пажње.
„Зато што су истовремено и књижевна историја, обрађују период од 12. до 18. века, са рефлексима у 19. и 20. веку али су и велики допринос поетици, будући да говоре о аутобиографском слоју у појединим жанровима, као посебном житију и роману“, истиче проф. др Светлана Томин.
Јелка Ређеп је предавала 40 година на Филозофском факултету у Новом Саду, али и на Универзитетима у Нишу, Берлину, Халеу и Регенсбургу.
Објавила је низ студија, антологија и монографија. Доследно пратећи свој интердисциплинарни приступ српској књижевности средњег века дала је велики допринос њеном изучавању.
