Вијести, Регион

Свјетски медији о поплавама на Балкану

Да ли због апела нашег познатог тенисера Ђоковића или ситуације на терену која је попримила сва обиљежја природне катастрофе широких размјера, свјетски медији су се преко ноћи пробудили и кренули масовно да пишу о поплавама које су задесиле Балкан.

„Бизнис инсајдер“ објавио је причу о томе како су Србију и БиХ погодиле најгоре поплаве у посљедњих 120 година у којима је погинуло 40 особа.

– Настала материјална штета није ништа мања од оне у протеклом рату који је задесио БиХ – пише лист. Лист је пренио и изјаву српског премијера Александра Вучића који је казао да  таква поплава није виђена на просторима Србије у посљедњих хиљаду година.

„Ројтерс“ на лицу мјеста

„Ројтерс“ доноси репортажу „Поплаве на Балкану погодиле су милион људи, штета је застрашујућа“. Наводе да штету у Србији процјењују на 100 милиона евра. Стање у БиХ се упоређује с оним у рату. Њихови репортери посјетили су Маглај гдје, пишу, нема нити једне куће која је остала „на сувом“, а наноси муља након повлачења воде високи су до три метра.

Они такође преносе причу о минском пољу на обали ријеке Босне за чије откривање је било потребно пуних 14 година. Прије неколико мјесеци почело је мукотрпно обиљежавање поља са жутим тракама и обиљежјима са мртвачким главама. Сав тај рад је потрошен узалуд због поплава.

– Добили смо читав низ извјештаја да су се мине појавиле након поплава и да су клизишта помјерила читава минска поља и обиљежја – објаснио је Саша Обрадовић, начелник службе за откривање мина МАЦ.

– Покушавамо да обиљежимо сада ова подручја и да на вријеме упозоримо људе – додаје Обрадовић наводећи да у БиХ има више од 120.000 минских поља и да ће за уклањање свих мина до 2019. године бити потребно око 300 милиона евра.

Спасавање бебе у Шамцу

Британски „Дејли мејл“ преноси вијест како је тромјесечну бебу из поплављене куће у Шамцу избавио словеначки спасилачки хеликоптер. Посада словеначког војног хеликоптера је успјела преко моторизованог чекрка да извуче бебу из једне куће у Шамцу.

Словеначки спасилачки тимови су извукли 52 људи из поплављених кућа током своје мисије у БиХ. Исти медиј преноси да како се вода повлачи тако иза себе оставља пустош у виду хиљаду мртвих крава, оваца, свиња и других животиња.

Само на једној фарми у Шамцу настрадало је 450 од укупно 500 крава. Свједоци су говорили да је у неким подручјима вода значајно порасла за само неколико часова, да би затим без упозорења поплавила дворишта и куће као и читаве градове. У многим случајевима фармери нису имали времена да пусте стоку вани или да их одвежу. Само су неки то урадили на вријеме.

Лист преноси и изјаве главног епидемиолога у БиХ Жељка Лера да се мртве животиње морају на правилан начин уништити, или барем дубоко закопати и да треба посути креч по њима. Такође, преносе и његову изјаву да након поплава зна доћи до акутних стомачних проблема и других болести, укључујући хепатитис и тифус.

„Глас Русије“ наводи да су се поред поплава десиле и најгоре кише, од када је почело биљежење података о временским приликама у 19. вијеку, што је такође довело до великих клизишта, као и до затварања бројних граничних прелаза. Бројни волонтери су направили насипе дуж ријеке Саве као и око електране „Никола Тесла“ у Србији. Хуманитарна помоћ, техничка опрема и тимови из Русије, Европске уније, САД и оближње Црне Горе и Македоније су послати у подручја погођена поплавама.

Русија је послала два руска хеликоптера „Ка-32“ која ће помагати у санирању поплава. Руски портал преноси вијест о проглашавању ванредног стања у Добоју, Шамцу, Маглају, Бијељини и Бањалуци. Руско Министарство за ванредне ситуације је такође послало неколико својих тимова са 72 спасиоца у Србију и одбрану Обреновца.

Дописник Би-Би-Сија провео је дан са добровољцима у Београду који су цијели дан постављали вреће с пијеском да би спријечили пробијање воденог таласа. Осврнули су се и на Ђоковићев позив да се помогне угроженима.

Си-Ен-Ен је такође донио причу о „највећим поплавама на Балкану“ које су проузроковале штету која се мјери у милијардама евра. Си-Ен-Ен  и остали западни медији доста пишу о опасностима од поплављених минских поља.

Опасност од мина и погинули

Амерички портал и телевизијска станица „Фокс 6“ преноси да је ово највећа поплава у БиХ и Балкану од када је почело прикупљање података прије 120 година. Ситуација је додатно погоршана због ризика од помјерања минских поља. Портал преноси настојања српске заједнице у Милвокију да сакупе помоћ за поплављена подручја и да су у цркву Светог Саве у том америчком граду доносили пелене, одјећу и пакете прве помоћи.

– Ми смо благословени што живимо овдје и имамо све. Они тамо сада немају ништа! – рекао је свештеник Драган Велеусић.

„Њујорк тајмс“, као и други западни медији, такође упозорава на опасност од нагазних мина, заосталих из рата у Босни. Лист подсјећа да је у тој земљи 100.000 кућа, болница, школа и других објеката остало ван употребе због оштећења у поплавама.

– Посљедице поплава су застрашујуће. Физичка уништења нису мања од оних у рату. Једина разлика је што је мање људи страдало у поплавама – наводи лист и додаје да је у Босни евакуисано око пола милиона људи.

„Русија данас“ преноси да је број жртава на Балкану нарастао на 44 жртве. Они преносе изјаву премијера Србије „да је само у Обреновцу пронађено 12 лешева“, што чини укупно 16 жртава док је у БиХ потврђено 27 жртава и у Хрватској једна.

Руски медиј такође преноси вијест да је режисер Емир Кустурица дао своја два хеликоптера српским спасиоцима да помажу у евакуацијама.

– Према информацијама које сам добио од пилота моји Робинсони су спасили 25 људи, углавном дјеце – рекао је Кустурица, а пренио руски Итар Тасс. Руски спасиоци су у Србији евакуисали више од 2.100 људи током два дана укључујући и 576 дјеце.

Британски „Гардијан“ пише да је најмање 20 људи погинуло и да је могуће да ће их бити више након тродневних кишних падавина на Балкану, током којих је пало онолико кише колико би било нормално да падне у периоду од три мјесеца.

Додаје се да су током рекордних поплава у Србији и БиХ своје домове напустиле десетине хиљада људи. Лист преноси да су, по ријечима метеоролога, то најгоре поплаве откако је прије 120 година почело вођење евиденције о поплавама.

Помоћ жртвама и хуманитарни дух

Новине „Јеврејска хроника“ преносе вијести да је Израел понудио помоћ жртвама поплава у Србији и БиХ. Лист наводи да су Израелци послали медицинске ствари и лијекове, храну, ћебад и непромочиву одјећу хеликоптером током викенда.

Израел планира да пошаље још помоћи укључујући и водене пумпе. Такође, лист преноси изјаву предсједника јеврејске заједнице у Нишу да су чланови јеврејске заједнице у Добоју на сигурном, мада су неки остали заглављени у својим становима без струје, воде и телефонских линија.

Познати портал „Јаху њуз“ наводи да су поплаве довеле до пада етничких баријера у БиХ. Град Жепче, који је смјештен неких 30 километара од Тешња, углавном је насељен Хрватима. Када је већи број муслимана почео да долази из села начичканих у овој регији, мало је њих очекивало топлу добродошлицу. Али овај пут они су дочекани са пријатељством. Сала локалне средње школе у Жепчу је била спремна да прими прву групу евакуисаних из муслиманског села Жељезно Поље.

Један од сељана, Елвир Чизмић је рекао да није очекивао такву солидарност. За само неколико часова људи су донијели храну, одјећу и понудили су своје куће за смјештај породица. Портал преноси и изјаву муфтије из Бањалуке Едхема Чамџића да је „наишао на часног човјека, Србина, који је помагао људима без обзира на њихову етничку припадност“ током његове посјете муслиманским селима. Такође је пренесена изјава предсједника Републике Српске Милорада Додика „да захваљује свим становницима Шамца којима су помоћ пружили становници Градачца у виду чамаца и спасилаца“.

Тежак ударац

Аустралијске новине „Канбера тајмс“ наводе да је дошло до повлачења поплава у БиХ и Србији, након чега је услиједио нови шок – опоравак од историјских поплава ће коштати милијарде евра које ниједна од земаља нема. Новине преносе изјаве бх. званичника који се плаше да штета настала поплавама превазилази штету насталу током протеклог рата.

У земљи су изгубљени путеви, мостови, систем снабдијевања водом, као и пословни објекти у неким градовима и селима. Готово нико нема осигурање на имовину у земљи која има један од најнижих нивоа БДП-а у Европи и гдје незапосленост износи готово 44 одсто. Равнице у сјеверном дијелу БиХ су биле фокусиране на пољопривреду и поплава је сломила економску „кичму“ региона.

Свјетски медији о поплавама на Балкану

Свјетски медији о поплавама на Балкану

Узроци и посљедице

„Глас Америке“ преноси да су поплаве девастирале Балкан и да је више од четвртине становника БиХ погођено најгорим поплавама у посљедњих 100 година.

Више од милион људи је одсјечено од извора питке воде и више од 100.000 кућа и 230 школа и здравствених институција је уништено у поплавама. Поплаве су проузроковале више од 2.000 клизишта и откриле мине заостале из ратова на Балкану деведесетих година. Експерти наводе да су узрок обилних падавина брзе ваздушне струје које су одржавале велике кишне облаке изнад Балкана тако да је пало онолико кише колико би било нормално да падне у периоду од три мјесеца.

Извор: Глас Српске

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *