Мишљења

Што више пада цена нафте – то ће се пре Русија одрећи либералног економског курса

ХОЋЕ ЛИ НА ЧЕЛО ВЛАДЕ РФ КОНАЧНО ДОЋИ ПУТИНОВ САВЕТНИК – АКАДЕМИК СЕРГЕЈ ГЛАЗЈЕВ?

  • Нимало не плашим. Ствар је у томе што ће нам ускоро доћи ДОКТОР. Јер, што је нижа цена нафте, што је нижи курс рубље, то су ближе Сергеј Глазјев и/или његови истомишљеници у влади. Сада, када имамо привреду која је напола ратна и ослабљена санкцијама, кад су компаније и банке одсечене од тржишта међународног капитала, кад је нафта појефтинила три пута, потребан нам је Сергеј Глазјев
  • Лечење ће бити болно, али ћемо после добити стабилнију и снажнију Русију    

      

Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

         ПАДАЈУЋА цена нафте постаје главна брига и главобоља Руса који прате економске и политичке вести.

         Саудијци отворено раде на смањењу цена. Може се, наравно, говорити о финалу спора око цена с америчким нафташима.

         Међутим, освета Русији због Сирије такође делује веома вероватно.

         Пад акција и руске рубље отворио је питања: колико имају резерви Влада и Централна банка Русије и – колика ће бити инфлација и смањење државног буџета.

         Страх побеђује жеђ за зарадом по сваку цену, а то чини да падају инвестиционе активности и да нема потрошачког бума. Инвеститори одбијају да купују руске хартије од вредности.

         Предузетници се више не надају да ће Централна банка у следећи петак смањити дисконтну стопу.

         А обични Руси са зебњом гледају курс девиза у мењачницама и први пут после много година почињу да штеде на годишњим одморима, журкама и поклонима.

         Слична ситуација је и у Белорусији и Казахстану — превише су привреде наших партнера из Евроазијског економског савеза везане за Русију.

         Али, ја се нимало не плашим. Ствар је у томе што ће нам ускоро доћи доктор.

         Јер, што је нижа цена нафте, што је нижи курс рубље, то су ближе Сергеј Глазјев и/или његови истомишљеници у влади. Ја сам циник, уосталом – сматрам да је све добро у своје време.

         Свакој економској ситуацији одговарају одређена економска политика и персонална решења.

         Пре десет година, кад су производња и цене нафте биле на максимуму, а на Русију падала киша западног новца, били су потребни Герман Греф (шеф Сбербанке, највеће банке у РФ) и Алексеј Кудрин (бивши министар финансија).

         Сада, када имамо привреду која је напола ратна и ослабљена санкцијама, кад су компаније и банке одсечене од тржишта међународног капитала, кад је нафта појефтинила три пута, потребан нам је Сергеј Глазјев (академик, саветник Владимира Путина који већ годинама предлаже да се Русија мане неолибералног курса у економији и да у привреду убаци новац за „велике пројекте“) .

         У тешким временима улога државе и државног регулисања, нарочито монетарне и финансијске сфере, традиционално расте.

         Радикална промена економске политике назирала се још прошле године, када су цене нафте почеле нагло да падају, а Запад увео све могуће санкције. Али, боље касно него никад.

         Лечење ће бити болно, али ћемо после добити стабилнију и снажнију Русију. Наша привреда ће мање зависити од сировинске и  спољне конјунктуре у целини. А сан многих Руса о социјалној правди ће коначно постати јава.

         Имаћемо и више руске а мање западне робе.

Сергеј Глазјев и Владимир Путин

Сергеј Глазјев и Владимир Путин

На крају крајева, „Масандра“ (кримско вино) није лошија од „Кјантија“, а овчетина је много пријатнија од европске хране која нам је наметнута 90-тих услед тоталне прехрамбене несташице.

Срећа је кад је жељено неизбежно.

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара