Вијести, Регион

Србија није крива за почетак Првог светског рата

Gavrilo-Princip-za-kulturu

Гацко – И другог дана, на научном скупу у Гацку, с темом: „Сарајевски атентат 1914“, вођена је занимљива расправа.

Проф. др Александар Животић је рекао да се на Западу, последњих двадесет година, појавио велики број антинаучних радова у којима се сва кривица за почетак Првог светског рата сваљује на Србију, што апсолутно није тачно.

Највише оваквих „научних“ радова појавило се у британској историографији, где је неколико угледних професора јасно прозвало Србију као главног кривца за почетак Првог светског рата. По њиховом мишљењу, постоји опасност од српског национализма и хегемонизма, јер Срби и српски национализам ремете међународне односе на Балкану.

Реферат др Ање Филимонове (Русија) односи се на улогу Ватикана у отпочињању Првог светског рата. Она је навела неколико цитата из оригиналних докумената, где се из изјава великодостојника Римокатоличке цркве види да је Ватикан потпиривао агресију на Србију.

Током Првог светског рата односи Ватикана и Србије указују на тежњу Свете столице да ликвидира Србију као „независни фактор међународне политике“, са жељом да је укључи у сферу утицаја Аустроугарске, ради проширења римокатолицизма на Балкану.

Повезивати Србе и Гаврила Принципа са терористима и Осамом бин Ладеном, сматра Ања Филимонова, недопустиво је.

Академик Војислав Максимовић упозорава да ће резултат велике пропаганде, која се води, бити поремећена права слика о Сарајевском атентату. У склопу те пропаганде је и најављено подизање споменика Францу Фердинанду у Сарајеву. Споменик хоће да подигну они чији су прадедови били противници анексије БиХ. Бошњаци су се, више од Срба, борили против власти Аустроугарске.

Професор Емил Влајки каже да се сада, када јењава прича о Сребреници, тражи нови пут за демонизацију Срба. Упоређивање Младе Босне са Ал Каидом је бесмислица. Србију хоће да оптуже за смрт 40 милиона људи у Првом светском рату!

Јордан Ристић је говорио о Сарајевском атентату у чешкој књижевности. Три су значајна ствараоца чије је дело нераскидиво везано са Сарајевским атентатом: Масарик, Петар Безруч, који у песми „Жудња“ слави видовданског хероја Гаврила Принципа, и Карел Нови, који је романом „Атентат“ уздрмао Аустроугарску монархију и пробудио савест света.

У својим „Успоменама“ Иво Крањчевић сведочи, подсећа проф. др Михаило Шћепановић, да су младобосанци, без спутаности, ослобођени верског фанатизма, национално занесени југословенством, чин атентата схватали као „одушак напаћеног народа“.

Како је Сарајевски атентат одјекнуо у Црној Гори објашњава др Зоран Лакић. О Сарајевском атентату је истог дана обавештена Црна Гора. Отказане су све јавне приредбе у главном граду.

Француски извори бележе да је Цетиње ову вест примило уздржано, али са „тихим одобравањем“, јер се веровало да ће атентат донети ослобођење целом српству. Они опрезнији су се плашили да се може изгубити и већ добијено, могло би доћи до напада Аустроугарске на Србију. Наводе се и речи господара, који се тих дана налазио изван Црне Горе: „Слабо се десило у Сарајеву. Биће рата“.

О младобосанцима између српства и југословенства говорио је Драга Мастиловић. Младобосанска генерација, објашњава, није била јединствена, није имала јасна гледишта о питању југословенства, мада се управо ова генерација сматра главним носиоцем југословенске идеје у Босни и Херцеговини, пред Први светски рат.

У Босни и Херцеговини, пре Сарајевског атентата, подсећа проф. др Саво Ђеклић, забрањен је рад свих организација које су имале предзнак – српски: Српско учитељско друштво, Српско дилетантско позориште, Српска трговачка омладина, Српско пјевачко друштво, Српско соколско друштво… Наредба је донета 1. маја, а објављена 3. маја 1913. године.

Аустроугарска монархија, каже проф. др Милан Д. Лазић, и не помишља да сагледа своју одговорност и кривицу за изазивање ратног сукоба.

Нема ни помена о њиховим експанзионистичким циљевима, продору на Исток, преко Балкана, и освајању територија на Блиском и Средњем истоку. Жртве тих нереалних амбиција били су Срби у Србији, али и Срби у БиХ, као и Срби на читавом Балкану.

Јунска криза 1914. године, тврди Срђа Трифковић, започела је у Бечу, јасно израженом намером начелника Генералштаба Конрада фон Хецендорфа да Сарајевски атентат искористи као повод за превентивни рат против Србије – рат који му је измакао у зиму 1912/1913, одлучном интервенцијом убијеног надвојводе.

Конрад је хтео један кратки, ограничени рат, у којем би поразио Србију и разбио „завереничко гнездо“ у Београду, чиме би повратио углед и ауторитет монархије.

О почецима Првог светског рата и последицама Сарајевског атентата тек ће се причати у времену које је пред нама. Велики научни скуп, у јуну наредне године, организоваће Српска академија наука и уметности.

Ћоровићеви сусрети писаца и историчара завршени су у Фочи, гостовањем писаца и историчара и књижевним часом у Андрићграду.

Терзићу уручена награда „Владимир Ћоровић“

На свечаности у Гацку, награда „Владимир Ћоровић“ уручена је Славенку Терзићу за књигу „Стара Србија – XIX–XX век“ (Драма једне цивилизације, Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област), у издању „Православне речи“ и Историјског института у Београду, која је проглашена најбољим историографским делом у овој години.

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *