Фото и Видео

Бомбардовање Србије – 1 део „Пут у рат“

7774.me_smy9oi6g4u1

Како су сукоби на Косову 1998. постали светски проблем број један, у коме су се уважавали само интереси једне стране?

„Среда, 24. март 1999, 19.45. Бомбе и крстареће ракете падају на Савезну Републику Југославију; започела је операција НАТО пакта „Милосрдни анђео“.

Милосрђа за грађане Савезне Републике Југославије неће бити седамдесет и осам дана.

Бомбе и крстареће ракете и падаће на касарне и аеродроме; на села и градове; на јавне зграде и приватне куће; на фабрике и мостове; на пијаце и болнице; на путничке возове и избегличке колоне.

На Србе – и, на Албанце.

Како су сукоби на Косову 1998. постали светски проблем број један, у коме су се уважавали само интереси једне стране?

Зашто је НАТО, први пут у свој историји и без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, напао земљу која није угрожавала ниједну чланицу алијансе? И, како се је било могуће да се убијања и разарања, назову хуманитарном интевенцијом?“

Овим речима почиње и на ова питања одговара троделни документарни филм „Бомбардовање“ који ће бити емитован на Радио телевизији Србије 24, 25. и 26. марта 2009, а који је снимљен у продукцији РТС-а и „Време“ филма. Поводом десетогодишњице бомбардовања, своје приче износи четрдесет саговорника од којих се већина раније није појављивала пред камерама, а њихова сведочења илустрована су обиљем до сада неискоришћеног архивског материјала.

У првој епизоди, „Пут у рат“, посебна пажња посвећена је догађајима на Косову 1998. и почетком 1999, акцијама војске и полиције у критичним подручјима, као и стањем у којем су одбрамбене снаге СРЈ дочекале НАТО бомбардере. Саговорници, бивши или активни припадници војске и полиције, присећају се својих дана на Косову, погибије својих другова, тренутака који су их заувек променили, као и немоћи коју су у неким моментима осећали.

Аутори филма су Филип Шварм и Радослав Ћебић, аутори филмова „Јединица“, „Пад Крајине“ и „Атентат на Ђинђића – медијска позадина“.

Сниматељ је Зоран Стојичић, монтажери су Живојин Столић и Јелена Јевтић Марјановић, а за дизајн звука био је задужен Александар Јачић.

Музику за филм компоновао је Зоран Узелац.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *