Бошко Обрадовић: „Ћирилица је постала мањинско писмо у нашој држави. Па, зар то не можете да средите и уведете ред у овој држави? Сваки јавни натпис мора бити на ћирилици. Погледајте само Русију, Бугарску или Македонију и видећете да је то итекако могуће. Ако је шта потребно обележити за стране туристе на енглеском то и урадите, али чему латиница и двоазбучје које нема ниједан народ на свету?“
Александар Вучић о ћирилици
Александар Вучић: „Такође, говорите о ћирилици.
На сваком месту, зато што је то моје опредељење не знам зашто сте то баш мени рекли.
Прво, увек користим ћириличко писмо на сваком месту говорим о потреби заштите ћириличког писма. Али ми имамо два равноправна писма: ћириличко и латиничко. Да неко не мисли да сам погрешио, каже се ћириличко,а не ћирилично. Дакле имамо два равноправна писма. Хоћете да рушимо табле? Цепамо платна са латиничнким натписима?
Нећемо да радимо оно што раде неки други!
Ја сам поносан на то што штитимо оба писма, што су оба писма наша и што никаквих проблема немамо са тим.
Хоћете да уништимо 25.000 компанија, које су своје фирмарине истакле на латиничком писму? (аплауз?!)
Да, ја нећу, ја нећу, ја ћу себи да кажем да пишем ћирилицом све време, и гледао сам у влади, негде 70 посто људи користи ћириличко писмо, 30 посто латиничко. Свако има право да ради шта хоће.
Мој је посао да радим, да научим своје потомке да пишу ћирилицу и то ћу да урадим. А да терам све друге, не пад ми на памет.
Ја мислим да је толико лепо писати и користити ћириличко писмо да нема потребе да било кога терамо да то ради. Мислим да је то толико лепо, толико добро писмо да ми не пада на памет, као што никога нећу да терам да припада ни мом роду нити било коме другом зато што се добро и одлично осећам у својој кожи. И што би било кога на то терао, он има право да се боље или једнако добро осећа на другачији начин.“
Жозеф Иван Лончар: Отворено писмо (други пут)
ЈЕДИНО СЛУЖБЕНО ПИСМО НАРОДА СРБИЈЕ
Господину Александру Вучићу
Данас сте, на ванредној седници Народне скупштине Србије, поводом избора нове владе и њеног председника, реплицирајући народном посланику из странке ДВЕРИ, г. Бошку Обрадовићу, изнели грубу грешку када је употреба ћириличног писма у питању у Републици Србији.
„Пуним устима“ хвалили сте се како, лично, пишете на ћирилици али да немате ништа против што од својих министара добијате писане поруке у односу 70:30% у корист ћирилице. Причали сте и да сте поносни што су у Србији два равноправна писма што није истина. И да би театралност Ваше изјаве била „убедљивија“, изнели сте уверење како ћете свом потомству преносити љубав према ћирилици!
Опростите, господине правниче, у Уставу Србије, у поглављу „Језик и писмо“, члан 10. Устава, пише: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо“. У другом ставу пише: „Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Пошто сте јавно изјавили неистиниту тврдњу, да ли сте спремни не само да извините г. Обрадовићу него огромном аудиторијуму који је гледао директан пренос из Народне скупштине.
Да ли Вам је позната изјава Владе Србије, коју је ЕУ прихватила, да је ћирилично писмо један од њихових службених писама?
Зашто Вам ја ови пишем када би, на Вашу поноситу изјаву да Србија има два равноправна писма – ћирилицу и латиницу, требало да реагује САНУ, Институт за српски језик САНУ, Министарство за просвету и многи други. Зато што, дневно, губимо енергију на афирмацији ћириличног писма јер многи мисле како Ви кажете. И, онда, постоји опасност да, пошто уживате велики углед и подршку јавности, наш пројекат ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, доживи неуспех (што, баш, немамо намеру да дозволимо уз све поштовање према Вашој позицији председника Владе Србије).
Сигуран сам да је и Вама лично јасно да немамо намеру да Вам дозволимо, директно или индиректно, случајно или намерно, да угрозите наш пројекат који је у пуном замаху. Јасно, ни високом функционеру ПКС, да нам се исмева због пројекта друштвене акције који је у току и који добија све већу подршку у многим срединама поносите земље Србије.
Господине председниче Владе, морате прихватити да се ваше речи не само слушају, него и важу, анализирају, коментаришу… Данас сте, верујем, несвесно, у жару политичке борбе и Ваше уверљивости када је ћирилично писмо у питању, изрекли, да ли смем да кажем, неистину!
P.S. Под условом да сам познавалац филозофије маркетинга, у овим, већ позним годинама мог живота (77. ми је!), да ли сте свесни тикова које сте показивали док сте морали да слушате народног посланика којег, било је видно, не волите. Замолите Ваше сараднике да Вам обезбеде тај део ТВ снимка, како бисте схватили теорију несвесних реакција који Вас, и те као, одају! Они Вас (мислим на тикове несвесно исказане) одају у многим ситуацијама и наступима. Молим Вас да водите рачуна о томе!
Извор: Жозеф Иван Лончар
Чувари ћирилице: Коначно смо сазнали и став премијера Вучића о ћирилици – „двоазбучје је наше богатство“. А да ли је баш тако? И од када?
Искорењивање ћирилице „богатством двоазбучја“
Српска ћирилица се налази пред истребљењем. Постоји само један начин да Срби ћирилицу очувају – да је користе, да њоме пишу – а постоји хиљадуиједан начин да се ћирилица искорењује. Један од тих хиљадуиједан начина искорењивања ћирилице је заговарање „богатства двоазбучја“ изношењем „доказа“ о вишеазбучју код других народа. Стање код других народа нас не занима, јер мечка игра пред нашим вратима и нас жуља наша мука, али ћемо стање код других народа приказати са циљем да се раскринка подвала о „богатству вишеазбучја“ као средству искорењивања ћирилице код Срба.
Видите више на: Чуварићирилице.срб/свитак_34.Срб
