Вијести, Култура, Фото и Видео

Алекса Шантић

На данашњи дан, 2. фебруара 1924. г., преминуо је Алекса Шантић, један он најзначајнијих песника у историји српске књижевности.
Рођен је у Мостару, 27. маја 1868. г., школовао се у Љубљани и Трсту, али га је жудња брзо вратила у родни Мостар, где се посветио просветитељском раду, у српском певачком друштву „Гусле“, културно-просветном друштву „Просвјета“ и листу „Зора“.
У време Анексионе кризе 1908. г. и Балканских ратова, 1912-13, заједно са угледним српским ствараоцима, Владимиром Ћоровићем и Николом Кашиковићем, пребегао је у Италију, ставивши се на располагање влади Краљевине Србије. Због патриотског деловања, два пута је био интерниран од стране аустро-угарских власти, у току Првог светског рата, 1914-1918.
Алекса шантић на страницама пројекта „Шампиони пишу ћирилицом“

Алекса шантић на страницама пројекта „Шампиони пишу ћирилицом“

Објавио је велики број песама, међу којима су најпознатије „Емина“, „О, класје моје“, „Моја отаџбина“, „Остајте овдје“, „Вече на шкољу“, „Претпразничко вече“ и друге. Био је дописни члан Српске краљевске академије.
Алекса Шантић

Алекса Шантић

Извор: Удружење Браник

Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.

Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њемом пољу гдје вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји кршеви и голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братски руку стеже —
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, —
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није…

1896

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *